Siguran posao u IT struci - mit ili stvarnost?

Da za stručnjake u oblasti informacionih tehnologija (IT) uvek ima posla i da za njima uvek vlada velika potražnja jedno je od uverenja koje je, čini se, široko rasprostranjeno. Međutim, da li je baš tako i da li je, kada je reč o velikoj potražnji, ipak reč samo o jednom uskom krugu stručnjaka u okviru mnogo šire IT oblasti, mišljenja su različita.

Prosečan korisnik-laik u oblasti računarskih i drugih pratećih tehnologija doživljavaće kao IT profesionalca svakoga ko ume da instalira i podesi operativni sistem na računaru i zna, na primer, za funkcije poput "alt + shift". Mnogi bi kao primer za ovu tvrdnju verovatno mogli da navedu svog prvog komšiju ili nekog iz bliže okoline ko ih povremeno moli da mu "malo doteraju" kompjuter zato što povremeno "neće da sluša".

Situacija, međutim, nije tako jednostavna kao što može izgledati jer, kada se govori o deficitarnim IT zanimanjima, stručnjaci objašnjavaju da se velika tražnja u velikoj meri odnosi na one koji se bave programiranjem i bazama podataka, a da ostali iz IT sektora, poput sistem administratora, mrežnih administratora ili veb dizajnera, nisu toliko popularni i traženi i da za njih poslovi nisu "na izvol'te".

Obično se od potencijalnih kandidata očekuje da imaju i završen neki tehnički fakultet, a s obzirom na reputaciju koju ima Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu (ETF), može se steći utisak da diploma tog fakulteta garantuje prednost prilikom traženja posla.

Da to nije uvek tako objašnjava za "eKapiju" student Zoran Krstić, koji privodi kraju Master studije na ETF-u. On ističe da fizička elektronika, oblast za koju se on specijalizuje, nije toliko popularna kao što su to oblasti telekomunikacija, programiranja ili softverskog inženjerstva za koje na tom fakultetu vlada veliko interesovanje prilikom upisa novih studenata, a koje, po oceni Krstića, i kod poslodavaca predstavljaju bolju referencu.

- Iako sam tokom studija uspešno savladao i kurseve iz programiranja, izgleda da to nije dovoljno, jer firme koje zapošljavaju često traže da kandidati imaju i ozbiljno profesionalno iskustvo, a čini mi se da poslodavci više vole da zaposle nekoga ko može da pokrije više IT oblasti. Da bi neko stekao taj nivo stručnosti potrebno je uložiti dosta vremena i truda, a najbolje je kada vas zaposle i ponude vam da se uz rad i usavršavate – kaže Krstić.

On ističe da, uporedo sa studijama koje će uskoro završiti, pohađa kurs u oblasti administriranja računarskih mreža i uveren je da će sve to zajedno brzo doneti željene rezultate.

Šta kažu stručnjaci?

Srđan Dacković, instruktor na "Cisco" akademiji ETF-a i Srđan Popović, instruktor na "Linux" akademiji ETF-a slažu se da je globalni trend da firme teže tome da u jednom čoveku dobiju stručnjaka za više IT oblasti, a da pritom prođu što jeftinije. Oni u razgovoru za "eKapiju" ocenjuju da ni u jednom poslu, a posebno kada se radi o poslovima u IT industriji, nije pametno čekati da se pojavi baš onaj posao za koji je neko kvalifikovan.

- Naša poslovna kultura uopšte nije ispratila razvoj tehnologije i načina poslovanja. To sumira svu problematiku koju mi imamo. Najbitnija osobina koju moraš da imaš ako hoćeš da apliciraš za posao u IT sektoru je to da budeš siguran u sebe, da budeš agilan i spreman da se prilagodiš datoj situaciji – savetuje Popović.

Objašnjava i da je IT oblast jedna ogromna industrija i da bez timskog rada ljudi stručnih za različite IT oblasti bilo kakav IT danas ne može da funkcioniše.

- Ako govorimo iz ugla firme, onda zavisi od toga šta firma želi da postigne, odnosno čime namerava da se bavi. Jako je teško u jednom čoveku dobiti sve što jednoj firmi treba. Sada je u upotrebi veliki broj tehnologija, postoje sistemi koji su svi međusobno povezani. Ranije su velike mreže bile vezane za akademije i za velike firme, danas postoji internet, koji je sve te mreže povezao i onda je tu količinu podataka koja protiče kroz te mreže i koja je danas dostupna jednostavno nemoguće održavati uz pomoć nedovoljnog i nestručnog ljudstva – objašnjava Popović.

Dacković kaže da je u tom smislu globalni trend potpuno suprotan i da se ide ka konvergenciji, odnosno pokušaju da se kompletna oblast infrastrukture ili na neki način podvede pod "outsourcing" ili da se time bavi što je moguće manji broj ljudi. On smatra da je to ono što je problem.

- Kod svih ovih, da ih tako nazovemo, infrastrukturnih veština, može biti problema kada je reč o zapošljavanju, jer se IT infrastruktura shvata zdravo za gotovo i to je zapravo mač sa dve oštrice. U gruboj podeli moglo bi se reći da se IT oblast obuhvata dve celine - deo koji obuhvata aplikacije i deo koji obuhvata infrastrukturu. Infrastruktura je nešto što je krajnjim korisnicima potpuno nevidljivo i za to što je nevidljivo često se smatra da je i nebitno. I onda kada to podesiš da neprekidno radi 24 časa dnevno, onda neko kaže "pa dobro, ali onda ti nama ni ne trebaš" - objašnjava Dacković.

Srđan Popović dodaje da bi zaključak odgovornog lica u firmi da "IT stručnjak nije potreban jer u datom trenutku u toj firmi ceo sistem bez problema funkcioniše" bio jedna veoma površna konstatacija koja samo pokazuje da onaj ko je doneo takav zaključak ne zna o IT uslugama ni približno onoliko koliko bi trebao da zna da bi o tome mogao da donosi odluke.

- Oni uglavnom insistiraju na takvom stavu dok im se ne dogodi prvi veliki problem sa informacionim sistemom i ostalim IT resursima firme. Ljudi danas često uopšte ne shvataju koliko je ta tehnologija komplikovana i koliko zahteva održavanje – upozorava Popović.

Kako najbrže naći posao u IT sektoru?

Dacković ukazuje kako je priča o IT sektoru, ustvari, priča o sektoru usluga i dodaje da taj sektor mora tu uslugu nekome da pruži.

- Ako imate zemlju u kojoj ne postoji dovoljno firmi kojima ta usluga treba, onda imate situaciju da ni te usluge ne trebaju nikome i onda dolazimo do situacije da, na primer, naši ljudi masovno rade putem interneta za neke firme u inostranstvu, kojima je to potrebno, ili rade za sebe. Na osnovu mog iskustva mogu da kažem da je u IT sektoru uvek moguće naći posao, jedino je pitanje šta želiš da radiš. U nekom trenutku nešto znaš i nešto ne znaš, pa na osnovu onoga što znaš ti pokušavaš da nađeš neki posao, uzmeš i neki posao koji ti se u tom trenutku ne radi, prihvatiš to zbog novca i to je to – savetuje Dacković.

Kako kaže sagovornik "eKapije", ako postoji elementarna volja, može se naći posao, a problem može nastati kada ljudi to shvataju tako da razmišljaju po principu "ja sam veb dizajner i ja samo time treba da se bavim i ako ne nađem posao u toj oblasti onda nema posla za mene u IT sektoru".

Ono što, po njegovim rečima, može biti malo komplikovanije i teže jeste preći iz oblasti aplikacija u oblast infrastrukture i obrnuto.

- Tu je baš veliki jaz, jer je reč o potpuno drugačijem načinu razmišljanja. Kada kažem aplikacije, mislim pre svega na programere, oni su ljudi, sa svojom delatnošću, u nekom virtualnom svetu, dok s druge strane postoje ljudi koji su u infrastrukturi i kojima ne prija ta vrsta delatnosti kojom se bave programeri – zaključuje Dacković.

Popović smatra da postoje dve vrste ljudi koje rade u IT sektoru - ljudi koji su spremni na konstantno usavršavanje i praćenje novih tehnologija i ljudi koji za to nisu spremni i koji stvaraju otpor, pokušavajući da zadrže stare stvari. On podseća da je IT industrija takva da se strahovito brzo razvija i da onaj ko ne prati šta se dešava jednostavno "ispada iz koloseka".

- Na našem tržištu veoma je malo aktera koji znaju šta hoće i koji imaju pravu potrebu za jednom razvijenom IT infrastrukturom. Svako ko radi u takvoj kompaniji i ko radi odgovorno svoj posao i jedan je od ključnih IT ljudi, taj mora da bude neko ko se konstatno usavršava i prati razvoj tehnologija u IT industriji – navodi Popović.

Postoje, kako objašnjava, dva modela poslovnog aranžmana sa IT stručnjacima. Prvi model je takav da firma ima nekoga ko je stalno zaposlen i ko "sedi i čeka" da se nešto desi, pa onda na pravi način reaguje jer je pripremljen, obrazovan i potrošio je mnogo vremena i novca da u tom trenutku bude spreman da reši problem. Drugi model je da firma ima nekoga ko će joj po potrebi pružiti uslugu, a to, po pravilu, može mnogo da košta.

Po rečima Popovića, u srpskom društvu postoji tendencija da ljudi pokušavaju da prikažu kako ono što neko drugi radi jeste jednostavno i prosto i to je jedna boljka koja se posebno odražava na IT.

- Svaki ozbiljan poslodavac, koji zna šta radi, nema strateški problem sa IT stručnjakom. Poslodavac može da ima problem sa nekim ko možda izgleda kao da nešto zna, ali to što neko ima sertifikate i što je "na papiru" stručnjak za nešto ne mora da znači da je to tako i u stvarnosti. Ako dođeš kod poslodavca koji ozbiljno radi posao i ko zna ulogu i vrednost IT sektora, kod njega će to biti samo ulaznica za rad u firmi. Međutim, ako taj neko ne zna da radi ono što se od njega očekuje, vrlo brzo će biti otpušten. Kod nas realno nema mnogo posla, ali to ne znači da ljudi treba da odustanu i prestanu da pokušavaju. Na osnovu mog iskustva mogu da kažem da ima poslodavaca koji nisu tretirali IT kao bitan resurs, a bavili su se stvarima koje su bile vrlo bliske toj oblasti. To nije model koji je izvodljiv ako je cilj firme da ozbiljno posluje i napreduje – zaključuje Popović.

Sead Saitović

ETF Beograd

Cisco akademija

Linux akademija

Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu

ETF

Srđan Dacković

Srđan Popović

Zoran Krstić

informacione tehnologije u Srbiji

IT sektor u Srbiji

IT poslovi

programiranje

telekomunikacije

softversko inženjerstvo

administracija računarskih mreža

veb dizajn