(Ekonomist) Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji - Sužen prostor za ulaganje

Miroslav Ekart

Nedavna Odluka Narodne banke Srbije po kojoj dobrovoljni penzijski fondovi (DPF) do 40 odsto svoje imovine mogu da ulože u akcije koje se nalaze na listingu A Beogradske berze, uz postepeno smanjivanje ulaganja u akcije koje nisu na tom listingu, nedvosmisleno je oduševila akcionare firmi na zvaničnom berzanskom tržištu. Sa druge strane, ova mera objavljena na julskih 40 stepeni, izazvala je i hladan znoj kod menadžmenta pojedinih penzijskih fondova i investitora na berzi. U odnosu na prethodnu odluku koja je omogućavala ulaganje imovine DPF do 30 odsto u akcije i domaćih i stranih kompanija sa sedištem u zemljama-članicama EU i OECD-a, uz limit ulaganja u inostranstvo do deset odsto, poslednja odluka NBS je restriktivnija i donekle sužava prostor za ulaganje, prokomentarisali su za Ekonomist magazin u nekoliko fondova.

Iz ove vremenske perspektive, fondove muči činjenica da su na listingu A berze zasad samo dve kompanije – Tigar iz Pirota (Belex: TIGR) i Energoprojekt holding (Belex: ENHL).

Miroslav Ekart

Kad se tome doda činjenica da nema novih investicionih instrumenata na tržištu, javlja se problem u šta investirati sredstva fonda, odnosno problem diversifikacije i disperzije rizika ulaganja,” smatra Mirjana Grbović, generalni direktor Dunav Dobrovoljnog penzijskog fonda. Odluka na snagu stupa već 1.septembra s tim da je NBS dozvolila postepeno smanjenje limita ulaganja u akcije koje se ne nalaze na A listingu. Do kraja godine važiće limit od 20 odsto, do kraja prvog kvartala iduće godine udeo portfelja u „ne-A“ akcijama treba da padne na 15 odsto, da bi se, počev od druge polovine 2008. godine, to svelo na samo 10 odsto imovine fonda.

Miroslav Ekart

Viceguverner NBS Mira Erić-Jović objašnjava za Ekonomist magazin da ovu odluku nikako ne treba tumačiti sa stanovišta restriktivnosti, već sa pozicije poboljšanja kvaliteta i sigurnosti ulaganja imovine fondova. Kako kaže, uslovi za listing A su kvalitativno drugačiji od uslova koji moraju ispuniti druge akcije, a i NBS je u vreme donošenja odluke imala informaciju da se još nekoliko kompanija priprema za listing A. Takođe, odlukom NBS trebalo je „ubiti još jednu muvu“. Naime, na inače plitkom finansijskom tržištu, ovim bi se ohrabrile dobre domaće kompanije da izađu na A listing.

Miroslav Ekart

Efekti
U tom kontekstu, Nataša Marjanović, direktor-portfolio menadžer Delta Generali penzijskog fonda smatra da nova odluka NBS neće „pogoditi“ fondove, već će na duži rok, sa izlaskom većeg broja kompanija na A listing, proširiti investicioni prostor za penzijske fondove. Prema njenom mišljenju, nova odluka donosi i blagu relaksaciju dosadašnjih kriterijuma ulaganja. Smanjen je broj potrebnog broja dana trgovanja za kompanije koje nisu na listingu A sa godinu dana na šest meseci, pa će njihova ponuda biti veća. Zatim, povećan je procenat portfelja sa 30 na 40 odsto koji se može ulagati u akcije, dok je istovremeno sigurnost ulaganja veća stavljanjem težišta na A listing.

Međutim, Marko Milić, portfolio menadžer u penzijskom fondu Raiffeisen Future upozorava da bi oslanjanje na A listing moglo biti mač sa dve oštrice. Prvo, penzijskim fondovima ostaje samo da čekaju dok se uz postojeće dve, bar još pet-šest kompanija ne pojavi na A listingu. Istina je, takođe, da su i po dosadašnjim pravila NBS, fondovi mogli da ulažu tek u desetak hartija sa Beogradske berze (Na primer, akcije kompanija Tigar, Tehnogas, AIK banke ili Alfaplama). Ali, to je ipak više od zasad dve kompanije na A listingu. Milić smatra da zbog skromne ponude fondovima nije ostavljen prostor za diversifikaciju portfelja, čime bi sigurnost novca klijenata mogla biti poljuljana. „Doći ćemo u situaciju da se uspori razvoj penzijskih fondova. Inače neatraktivni fondovi biće još manje atraktivni jer će prinosi u industriji penzijskih fondova početi da padaju“, kaže Milić.

Prema analizama Raiffeisen Future, sa osam hartija kojima je fond mogao da trguje po dosadašnjim kriterijumima - rizik ulaganja je 70 odsto manji nego sa kompanijama koje su sad na listingu A plus još jedna kompanija koja je u igri za listing. Uz to, portfolio menadžer ovog fonda napominje da su kriterijumi za A listing koje je propisala Beogradska berza možda i slabiji od kriterijuma NBS koji su dosad važili za akcije u koje su fondovi mogli da ulažu. Recimo, imovina fonda je mogla biti uložena samo u akciju one kompanije koja ima tržišnu kapitalizaciju veću od 10 miliona evra i pozitivno revizorsko mišljenje tri godine, dok se za A listing od kompanije traži samo pozitivno revizorsko mišljenje, bez vremenske odrednice.

Dobitnici
Iako možda fondovi nisu podjednako optimistični u ocenama kako će se nova mera odraziti na njihovo poslovanje, svi se definitivno slažu da će ona ići na ruku kompanijama koje su već na listingu A ili se za njega pripremaju. Zlobnici bi rekli „preko leđa fondova se stimuliše razvoj berze“. Otuda je i pitanje kako će ova mera NBS uticati na berzansko tržište i investitore. Relativno skromna imovina sedam penzijskih fondova od oko 27 milion evra i još skromniji deo akcijskog portfelja koji bi bio okrenut listingu A teško da će uzdrmati berzansko tržište. Neke procene kažu da bi najavljenim fokusiranjem fondova na A listing mogla da porastu očekivanja drugih investitora u smislu cene koje mogu da dobiju za akciju sa Listinga A. Mada, aktuelna kretanja cene akcije tih kompanija ne beleže neke spektakularne skokove.

Ono što muči vlasnike akcija u koje su fondovi dosad ulagali, a nisu na listingu A, jeste kako će poslednja Odluka NBS uticati na cenu tih akcija. Ako je za neku utehu, fondovi se verovatno neće „izvlačiti“ iz tih akcija s obzirom da im je NBS ostavila mogućnost postepenog smanjena portfelja u akcijama koje nisu listirane, već se imovina investirana u te akcije pasivno smanjivati. Na primeru to znači sledeće: imovina penzionog fonda X je 200.000 evra i od toga je u akcije koje nisu na A listingu uloženo 15 odsto portfelja ili 30.000 evra. Sa povećanjem broja članova fonda i rastom uplata doprinosa u taj fond sa 200.000 evra na 300.000 evra, ukupna imovina fonda očigledno postaje sve veća. U isto vreme, procentualno udeo portfelja u kompanijama koje nisu na listingu opada. Tako su zadovoljeni i zakon, ali i fondovi koji možda u nekoj nelistiranoj akciji vide perspektivu.

Miroslav Ekart

Fondovi, dakle očekuju, da će njihov prirodan rast pratiti proširenje ponude na A listingu, ali i vrlo siromašne palete drugih finansijskih instrumenata na tržištu. Šta vredi što zakon predviđa kao mogućnost za ulaganje i depozitne potvrde banaka, i korporativne, i municipalne obveznice, kad njih na tržištu još nema. Portfolio menadžeri kažu da ulaganje u nekretnine i inostrane hartije nosi visoke troškove. Ipak, Miroslav Ekart, izvršni direktor Garant penzijskog društva kaže da ova kompanija nakon što je NBS objavila nova pravila igre, intenzivno razmišlja o ulaganju u akcije nekih „Blue Chip“-ova (akcije velikih sistema, na primer, u Srbiji javna preduzeća) na evropskim berzama.

„Tržište u Srbiji je suviše plitko. Kako ide brzo gore – isto tako brzo može da krene i dole. Korporativne obveznice imaju prinose u inostranstvu i do 10 odsto što je privlačnije nego obveznice stare devizne štednje u Srbiji”, objašnjava Ekart. Za portfolio menadžere fondova su jako interesantne i depozitne potvrde banaka. To je sertifikat o vlasništvu nad akcijama inostrane kompanije deponovanim kod ovlašćene banke, kojima bi se trgovalo na sekundarnom tržištu. Kako procenjuje Marko Milić iz Raiffeisen Future penzijskog fonda, ovaj instrument će se pojaviti na srpskom tržištu kroz 6- 12 meseci, i banka koja ih prva uvede napraviće dobar posao. Penzijski fondovi ih s nestrpljenjem očekuju.

poziv na pretplatu na

Miroslav Ekart