Gastarbajteri iz Turske šalju više nego iz Francuske i Italije - Doznake iz inostranstva veće od stranih direktnih investicija

Zanimljivo je da su gastarbajteri iz Turske u poslednje dve godine prosečno slali oko 300 mil USD i da su svojim novčanim pošiljkama pretekli "kolege" na privremenom radu u Francuskoj i Italiji.

Podaci Svetske banke inače pokazuju ono što i mi sami znamo, a to je da je najviše para u zemlju naši ljudi šalju iz Nemačke, Švajcarske, Austrije i SAD. Bar jednog člana porodice u inostranstvu ima 23% stanovnika naše zemlje, a 11% je anketarima jednog istraživanja izjavilo da ima povremene ili redovne prihode od rođaka iz sveta.

Računica kazuje da neposredno, ili na neki drugi način, dijaspora u Srbiji pomaže oko 800.000 ljudi. Od početka 2001. naovamo s raznih strana nam je stizala ogromna suma deviza. Bilo je tu donacija, povoljnih i nepovoljnih kredita, ali su doznake naših ljudi, po pravilu, bile najredovnije i najobilnije, kaže dr Mlađen Kovačević, redovni član Akademije ekonomskih nauka.

– Samo po osnovu takozvanih tekućih transfera, u kojima dominiraju doznake, od 2001. do kraja 2012. u neto iznosu stiglo je više od 34 mlrd EUR – kaže Kovačević. – Poređenja radi, na ime stranih direktnih i portfolio investicija u tom periodu inkasirali smo znatno manje – oko 19,5 mlrd EUR.

Podaci Svetske banke kazuju da je u prvoj deceniji ovog veka od dijaspore u Srbiju stiglo čak 43 mlrd USD i da su doznake u proseku iznosile 13,7% bruto domaćeg proizvoda (u 2014. godini 8,8%). Po toj računici, od 2000. do 2010. u Srbiju je stiglo 2,5 puta više doznaka nego direktnih stranih investicija. Devizne doznake u svetu iz godine u godinu rastu, ali njihov priliv u Srbiju i zemlje iz okruženja s vremenom će se smanjivati, ukazuje dr Vladimir Grečić, jedan od najboljih poznavalaca naše migracije.

Prema podacima Svetske banke, u 2014. je naš priliv od doznaka bio manji za 367 mil USD nego u prethodnoj godini. – Rast deviznih doznaka u svetu je posledica sve brojnijih migracija – objašnjava Grečić.

– Od oko dva miliona godišnje, koliko ih je bilo tokom devedesetih prošlog veka, broj migranata u prvoj deceniji ovog veka premašio je četiri miliona godišnje. Od početka svetske ekonomske krize 2008, u porastu je i emigracija iz Srbije. Prema najnovijoj publikaciji OECD-a posvećenoj migracijama (SOPEMI 2014), u 34 države-članice ove organizacije 2012. godine je emigriralo 39.000 naših ljudi, u poređenju sa 27.000, koliko je u te zemlje emigriralo 2008. godine. Tako se Srbija 2012. godine našla na 37. mestu u svetu među 50 zemalja sa najbrojnijom emigracijom. U odnosu na ukupan broj sopstvenog stanovništva, Srbija je bila na 9. mestu sa 5.354 emigranta na milion stanovnika.

Statistika zemalja članica OECD-a pokazuje da je 2011. u ovoj grupaciji razvijenih zemalja bilo 562.000 imigranata iz Srbije starosne dobi 15 i više godina. Među njima je 61.000 onih koji su imali visoko obrazovanje.

Navedeni podaci kazuju da je sve više onih koji odlaze iz Srbije u potrazi za poslom, što ne znači da će se povećati priliv njihovih deviza u otadžbinu. Razloga za to je više. Generalno, od 2008. naovamo je smanjena sigurnost stranaca u državama prijema. Uprkos sporazumima koji regulišu prava migranata u slučaju nezaposlenosti, strani radnici su više prinuđeni da vode računa o trošenju svojih zarada, koje su u nekim slučajevima i smanjene.

– Pored toga, prva generacija migranata iz Srbije sve je starija – kaže Grečić. – S obzirom na to da je budućnost u domovini neizvesna, "stari gastarbajteri" se radije odlučuju da ostanu u zemlji prijema. Tamo okupljaju porodicu, tako da sve manje šalju novac u Srbiju. Oni su ovde izgradili kuće, decu su iškolovali, pa su i ona pošla roditeljskim stopama. Druga generacija ima manju potrebu da šalje svoju ušteđevinu u otadžbinu, a i manje je sklona štednji. Uz to, sve su manje šanse da se ova generacija vrati u otadžbinu, jer je ono što im ona nudi zanemarljivo u poređenju sa onim što imaju u tuđini.

Među više od četiri miliona ljudi srpskog porekla rasutih po svetu ima mnogo onih koji bi mogli da doprinesu preporodu zemlje, kaže naš sagovornik. Uprkos mnogim pokušajima, malo o njima znamo. Dosadašnja nastojanja da se privole da investiraju u Srbiji nisu dala očekivane rezultate.

Grečić kaže da je nedopustivo malo deviznih doznaka uloženo u produktivne investicije, koje donose dohodak i otvaraju nova radna mesta. U prvoj deceniji ovog veka dijaspora je direktno investirala 550 mil USD u srpsku ekonomiju i osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposlila oko 25.000 ljudi.

Krenula "srpska slagalica"

Stalna konferencija gradova i opština i Ministarstvo za javnu upravu i lokalnu samoupravu odnedavno svake nedelje na sajtu www.serbianpuzzle.rs predstavlja po jedan grad ili opštinu u Srbiji. Pored ostalog, i zašto investirati u toj opštini, tj. šta ona nudi potencijalnim investitorima.

Pre pet godina tadašnje ministarstvo za dijasporu izradilo je elektronski katalog investicionih projekata za ulagače iz dijaspore sa ponudom 193 konkretnih investicionih projekata iz 68 opština i gradova.

Projekti su pripremljeni u saradnji s lokalnom samoupravom, Privrednom komorom Srbije i centrima za dijasporu pri regionalnim privrednim komorama. Najveći deo, 40,6% investicionih projekata odnosi se na mogućnost ulaganja u postojeće ili nove kapacitete u turizmu, 20,3% na ulaganja u industrijske zone, 18,7 procenata u infrastrukturu, 9,3 u ekologiju, a 10,3% su projekti u oblasti agrara i proizvodnji zdrave hrane.

Sve se registruje

U 2014. godini bruto priliv po osnovu doznaka u Srbiju iznosio je 2,6 mlrd EUR, kažu u Narodnoj banci Srbije, uz napomenu da doznake u platnom bilansu, u skladu sa međunarodnom metodologijom, obuhvataju sve lične transfere između fizičkih lica rezidenata i nerezidenata Srbije: poslata sredstva radnika iz inostranstva, penzije i invalidnine, pomoći, poklone i druge lične transfere fizičkih lica.

Ukupne doznake sastoje se od registrovanog dela koji u zemlju stiže putem bankarskih računa i brzog prenosa novca i neregistrovanog dela koji se procenjuje na osnovu menjačkih poslova i kretanja devizne štednje stanovništva. U 2014. godini registrovane doznake iznosile su 1,4, dok su neregistrovane procenjene na 1,2 mlrd EUR. Bruto priliv doznaka u Srbiju u 2012. iznosio je 2,6 milijardi, a u 2013. oko 2,9 mlrd EUR.