(Evropa) Dragan Subašić - Stolar za džet-set

Dragan Subašić se ne plaši da će ostati bez posla. Samouki stolar iz Pančeva već pet godina izrađuje predmete kojima oprema enterijere brodova i jahti. Kaže da je ponekad imao utisak da svi žele da im od broda napravi torbicu sport bili.

– Neki vlasnici žele da u brodske boksove presele sve iz stana, drugi hoće da im se ugrade univerzalna sedišta, a gotovo svi bi hteli da na brodu imaju skrivene pregrade – objašnjava Subašić i dodaje da nije vodio evidenciju o broju plovila čiju je unutrašnjost preuredio.

Pre nego što su stvoreni uslovi da solidno unovči zanat, sagovornik Evrope izrađivao je nameštaj za lične potrebe.

– Treba mi stočić, i ja ga zamislim, nacrtam i napravim – kaže. Dugo je restaurirao nameštaj za Dipos, firmu koja je nekada, pored ostalog, imala monopol na opremanje ambasada, vila, rezidencija, a radio je i za antikvarnicu Epoha.

Ovaj posao mu je, ističe, otvorio oči. Bio je fasciniran saznanjem šta su sve ljudi nekad mogli da naprave od drveta, i to bez eksera, koristeći samo testeru, gleto i deset prstiju. Upravo je to recept koji danas primenjuje, smatrajući da je greh zabijati eksere u drvo.

Želja da pravi nešto što odoleva zubu vremena i kapima vode motivisala je Subašića da počne da radi enterijer jahti. Ima sopstvenu firmu Avanguardia.

Nekoliko manjih mašina (modelarski bansek, diht-mašina, cirkular i ručni alat) Subašić svaki dan spakuje u kola i krene ka lokaciji gde je parkiran plovni objekat.

– Hteo sam da radim pošteno. Zato sam pre tri godine otvorio firmu, što je uslov da jednog dana dobijem kredit.

Iako volim da radim enterijer jahti, moj cilj je da pokrenem njihovu proizvodnju. Nadam se da ću ubrzo dobiti kredit neke od banaka, ali i mogućnost da sklopim ugovor o prodaji čamaca putem lizinga – otkriva Subašić svoje planove, ne skrivajući da mu je glavni motiv zarada.

– Ako, na primer, uložite 100.000 evra u izradu jahte, prodaćete je sigurno za 200.000 evra. Najnoviji brod marke Pershing košta 15 miliona evra.

Dugačak je 20 metara i ludo je napucan, ali u proizvodnji ne može da košta više od sedam miliona. Jeste da je njegova izrada trajala.

Prvi model broda uvek se radi dugo jer se traže greške i prepravlja se – objašnjava Subašić. On kaže da se nigde nije reklamirao, ali zahvaljujući preporukama vlasnika čamaca i jahti, već pet godina nema odmora.

Jedini je, tvrdi, koji radi tzv. zaobljenu formu enterijera, dok kockastu, sa šrafovima, po njegovim saznanjima jedino radi Mile Mraović u Ostružnici.

– Prvi razlog zašto radim samo zaobljenu formu je estetski; ova forma je mnogo lepša, odaje toplinu i pokazuje strpljenje i trud koji je uložen u izradu. Drugi razlog je činjenica da brod plovi u raznim vremenskim uslovima.

Na brodu koji je, na primer, 12 metara dugačak može se javiti problem skučenosti. Usled nevremena dolazi do neminovnog ljuljanja i tumbanja.

Ako je enterijer zaobljene forme, male su šanse da prisutni na brodu zadobiju ozbiljnije povrede. S druge strane, ako enterijer ima oštru formu, obavezno dolazi do krzanja ivica, pa povrede mogu biti mnogo ozbiljnije – objašnjava.

Njegovo pravilo je da nema pravila – sve je stvar dogovora, od dizajna, koji takođe radi sam, do izbora materijala.

– Posao može da se oduži, nekad zbog zahteva klijenata, a nekad se čeka materijal. U Beogradu sve može da se nabavi, ali neke materijale morate čekati i po dva ili tri meseca.

Primera radi, lepak može da se kupi u Zemunu, prohromski elementi (okovi, šrafovi) se poruče u Beogradu i za sedam dana stižu iz Italije, ali zato kantica mase za izravnavanje podloge na koju se kasnije lepi drvo, zbog kratkog roka trajanja nikad nije na lageru i na nju se čeka i po više meseci – tvrdi Subašić.

– Naplaćujem samo ruke, a mušterija plaća materijal. Onaj ko voli brodove ne pita za cenu. Ja im sugerišem šta je najbolje, a oni odluče koji materijal će da kupe.

Enterijer se pretežno radi od mahagonija, mada i njega ima 40 vrsta, zatim od trešnje, jasena, a od oraha slabije, jer je mnogo taman, dok za spoljašnjost, ko ima para, stavlja vrlo skupo drvo, tikovinu. Mnogi stolari ne žele da rade s tim drvetom, jer je masno, teško za rad, skupo (jedan kubik košta od 5.000 evra pa naviše), a i teško se nabavlja – smatra Subašić i napominje da prava i najskuplja tikovina raste samo na Burmi i u Kini.

On tvrdi da je Srbija vrlo dobro tržište za ovaj posao, što pokazuje i poslednji Sajam nautike, na kojem su prodati gotovo svi izloženi brodovi.

– Već prvog dana prodata su dva najskuplja broda; jedan je koštao 200.000 evra – kaže Subašić, uveren da je izabrao pravo zanimanje i da će njegov posao u budućnosti biti još profitabilniji.

Ko voli, nek’ izvoli
Subašić cenu svog rada prilagođava ceni materijala.

– Patos od mahagonija naplaćujem 45 evra po kvadratu, a gazišta od tikovine 80–120 evra po kvadratu. Ako neko hoće da mu uradim kompletan enterijer, cena po dužnom metru je 500–800 evra, što znači da za brod dužine deset metara mogu da zaradim do 8.000 evra – kaže Subašić.

poziv na pretplatu na nedeljnik