Stavros Paraskevaides, "Mercedes-Benz SCG"- Priča iz majstorske radionice

"Od kad znam za sebe, opčinjen sam automobilima i motorima”, započinje svoju ispovest Stavros Paraskevaides, generalni direktor kompanije Mercedes-Benz Srbija i Crna Gora. “Rado se sećam očevog ‘forda’ kojim me je odveo na prve velike auto-trke”, opisuje detinjstvo provedeno u Kirenji na Kipru. Porodica, međutim, ubrzo mora da beži pred turskom invazijom u Grčku - u Patras, potom Atinu.

Nakon završetka srednje škole, Paraskevaidesa srce vuče u Nemačku, čijoj se superiornoj tehnologiji oduvek divio. Zbog jezičke, ali i kulturološke bliskosti, studije automobilskog inženjerstva upisuje, ipak, u Velikoj Britaniji. Po diplomiranju se vraća u Grčku. “Grčko tržište automobila bilo je tada prilično depresirano; rekao bih, kao u Srbiji danas. Zato mi je bilo izuzetno teško da nađem odgovarajući posao, pogotovo zato što su dominirale male, porodične firme”, navodi.

Odustaje od “bele kragne” inženjera i, preko novinskog oglasa, zapošljava se u maloj radionici “na ćošku”. “Gazda je bio vrlo skeptičan zbog mog neiskustva, ali i inženjerske diplome, pa još engleske”, priseća se kroz smeh. “Predložio sam mu da me ne mora platiti za probni rad, ali mušterije su ubrzo počele da traže da im upravo ja popravim kola”.
Otac, za koga kaže da ga i danas gleda kao u ikonu, nagovara ga, 1989. godine, da se prijavi na konkurs koji je raspisala Toyota. Nije se ni oporavio od prijatnog iznenađenja što je bio izabran, a kompanija ga šalje na obuku u Japan. Narednih sedam godina uspešno se uspinje menadžerskim lestvicama, da bi 1995. odlučio da pređe na poziciju menadžera prodaje i marketinga komercijalnih vozila u - Mercedes Benz?!

“Mnogi su se čudili, ali to mi je predstavljalo zaista veliki izazov. Kao Tojotino dete ušao sam u potpuno novi sistem u kojem nisam znao nikoga, niti je mene iko znao. Ali, bio je to najbolji test da proverim koliko sam zaista dobar”, objašnjava.
Godine 1999. njegova biografija i bukvalno počinje da liči na ostvarenje “američkog sna”. Kompanija ga šalje u Njujork, gde, u vreme rasta “dot com” balona, radi na razvoju Internet prodaje i, uopšte, “virtuelne” strategije. Mada se vrlo konkretnim rastom prodaje dokazao na najzahtevnijem svetskom tržištu i u uslovima najžešće konkurencije, 2004. godine vraća se u Atinu.

“Supruga i ja lako smo se složili da je tako bolje za naše dve ćerke (13 i 11 godina). Posao mi je izuzetno važan, ali mi je porodica mnogo važnija. Kao i moj lični vrednosni sistem. A spadam, ruku na srce, u ‘staromodne tradicionaliste’ i to evropske provenijencije. Da li sam doneo ispravnu odluku, sudiće mi ćerke”, ispoveda Paraskevaides.
Naredne tri godine radi u Atini kao direktor poslovnog razvoja, da bi se februara ove godine obreo u Beogradu. Nema šta, velika promena nakon “velike jabuke”...

Srbija obećava
“Ljudi se razlikuju”, pomirljivo širi ruke. “Neki su u stanju da godinama sede u istoj fotelji, naročito ukoliko je ona velika i udobna poput moje prethodne. Drugi, međutim, uživaju u novim izazovima, bežeći od zasićenosti i inercije. Zato sam prihvatio da pređem u Srbiju, mada o ovdašnjem tržištu nisam mnogo znao”. Pa, kakvi su prvi nalazi?

“Srbija je tržište koje mnogo obećava”, gorljivo tvrdi Paraskevaides. Naravno. Tako kažu svi stranci koji bi na lep način da “upakuju” kako nam je startna pozicija katastrofalno loša.
“Ne, ova zemlja stvarno ima veliki potencijal, i to ne samo u regionalnim okvirima”, dokazuje. “Verujem da će Beograd vrlo skoro ponovo postati ne samo geopolitički, nego i finansijski centar na prostoru bivše Jugoslavije, sa delimičnim izuzetkom Hrvatske i Slovenije. Ne samo zbog geografske lokacije, nego i zato što potrebna infrastruktura već postoji i neophodno je samo unaprediti je. Dalje, politička situacija se rapidno stabilizuje, poreska politika zemlje je atraktivna, tu je članstvo u CEFTA, kao i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom... To sve privlači strane investitore. Mada, s druge strane, stanovništvo Srbije nije brojno. Ali, na primer, susedna Rumunija, koja je mnogoljudnija, ali i članica EU, po mnogo čemu još zaostaje za Srbijom”, hvali nas Paraskevaides.

U činjenici da je Srbija jedna od retkih evropskih “zverki” koje ni na puškomet nisu punopravnom članstvu u Evropskoj uniji ne vidi veliku poslovnu prepreku. “Naravno, učlanjenje Srbije u EU i nama bi dobro došlo. U svakom slučaju, dočekaćemo ga potpuno spremni”, dodaje.

Dokazivanje dokazanog
DaimlerChrysler je prošle godine proizveo 4,319 miliona vozila i ostvario ukupan prihod od 151,6 milijardi dolara i profit od 3,227 milijardi USD. Kapljica toga slila se iz Srbije, u kojoj je ostvaren profit od nešto više od pet miliona evra. “Vrlo smo zadovoljni rezultatima koje trenutno postižemo u Srbiji. To, naravno, nikako ne znači da ne težimo velikim unapređenjima”, ocenjuje Paraskevaides.

Prostora za znatna poboljšanja ima naročito u “korporativnom sektoru”, koji u Srbiji u prodaji učestvuje sa izrazito niskih 15-20 odsto, dok lavovski ostatak pripada individualnim kupcima. Već je započeto ambiciozno unapređenje celokupne mreže, uključujući i novi, veliki prodajno-servisni centar za komercijalna vozila koji bi, najavljuje Paraskevaides, trebalo da bude otvoren marta sledeće godine.

“Nije nam cilj da prodajemo i zarađujemo više od konkurencije, već da naši klijenti jedinstveno visoki kvalitet prepoznaju i dobijaju ne samo u automobilima, nego i u celokupnoj usluzi i imidžu kompanije”, objašnjava Paraskevaides poslovnu filozofiju i strategiju. “Jer, Mercedes ili Jeep nisu samo vozila, već, svaki na svoj način, punokrvni brendovi. S druge strane, to jeste izuzetno lepo i vredno nasleđe, ali se stalno iznova mora dokazivati - kako u Americi, tako i u Srbiji”.
Na poslednjem Sajmu automobila u Beogradu DaimlerChrysler je, inače, osvojio Grand Prix u kategoriji putničkih vozila.

Ljute papričice
Nije, međutim, sve grandiozno. Kada su, 1998. godine, u nemačkom Daimler Benzu brojali čak 36 milijardi dolara za kupovinu Chryslera, mislili su da udaraju temelje trans-atlantskom titanu, da bi, sredinom maja ove godine, jedva utrapili 80,1 odsto akcija posrnule američke kompanije investicionom fondu Cerberus za svega 7,4 milijarde. Stvar se još finišira, ali su kupci automobila zabrinuti. “Ni u Srbiji, niti bilo gde u svetu, kupci neće biti ničim uskrećeni. Naprotiv, neće ni osetiti promenu”, obećava Paraskevaides.

Naleće na ljutu papričicu u srpskoj salati u koju je slasno umakao pogaču. “Ne, nije grčka bolja”, dolazi do vazduha. “Kao u mnogo čemu drugom na Balkanu, sastojci su skoro sasvim isti. Budući i sâm Balkanac, lako mi je da razumem ovdašnje ljude i da se identifikujem s njima. Jako mi se sviđa kako se zabavljaju”, napokon skida sako i zavrće rukave košulje.

Za zabavu, međutim, nema mnogo vremena, jer radi bar desetak sati dnevno. “Jeste previše, ali ne žuri mi se baš u prazan stan na prelepom Senjaku”, kaže i objašnjava da supruga i ćerke žive u Atini. Posećuje ih dva do četiri puta mesečno, ali je porodica trenutno na okupu u Beogradu. Povod? Koncert Red Hot Chili Peppers!

poziv na pretplatu na