U Srbiji ima više od 2.000 ilegalnih deponija - Standardi zaštite životne sredine moraju biti poboljšani

Zatvaranje hiljade ilegalnih deponija i otpada u Srbiji biće glavni zahtev u narednim godinama, kako bi šanse za pristup Evropskoj uniji postale realne, rekla je u petak (20. mart 2015. godine) dr Beate Kumer iz "Scholz Holding" GmbH, na Međunarodnoj konferenciji "Cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom: Izazovi i perspektive za Republiku Srbiju", na sajmu "Eco Expo" u Beogradu. "Scholz Holding" je investirao 20 mil EUR od 2001. godine u poboljšanje standarda zaštite životne sredine u Srbiji. Sada nema pravne sigurnosti za reciklere, kao ni lojalne konkurencije.

- Procenjuje se da je 10 puta više ilegalnih operatera koji posluju u sivoj zoni, u odnosu na broj legalnih reciklera. Oko 3.000 lokacija malih ilegalnih otpada postoji u industriji reciklaže metala, pored toga postoji više od 2.000 ilegalnih deponija otpada. Inspekcije ne kontrolišu to sivo tržište, već samo legalne operatere. Još jedan veliki problem predstavlja i to što su na lukama koje se koriste za izvoz reciklažnih materijala, preduzeća koja se bave trgovinom metala započele ilegalne delatnosti. Ilegalna preduzeća koriste luke za skladištenje i tretman metalnog otpada, što im smanjuje troškove. Veliki procenat trgovine metalnim otpadom u Srbiji se obavlja za gotovinu i u sivoj zoni, sa značajnom utajom poreza - navedeno je u saopštenju Centra za reciklažu, koji je deo "Scholz" grupe.

Kako je navedeno, najveći problem u Srbiji predstavlja to što su zakoni i ostali standardi već usklađeni sa propisima EU, ali nisu primenjeni. Primera radi, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine isplaćuje naknade za sve posebne tokove otpada, izuzev za otpadna vozila. Kao i u slučaju ostalih posebnih tokova otpada, zbrinjavanje otpadnih vozila na ekološki prihvatljiv način je ekonomski neisplativo. Taj problem postoji od 2012. godine. Pre 2012. uvoznici vozila plaćali su ekološku taksu u Fond za zaštitu životne sredine, a kasnije su ta sredstva isplaćivana za zbrinjavanje otpadnih vozila.

- Kada je Srbija dobila novu Vladu 2012. godine, sektor zaštite životne sredine je integrisan u Ministarstvo energetike. Nakon toga su se tržište i regulatorni uslovi pogoršali. Pad lokalnog tržišta metalnog otpada u kombinaciji sa integracijom Ministarstva za zaštitu životne sredine u Ministarstvo poljoprivrede, stvorilo je regulatorni vakuum koji je izazvao pojavu nelegalne konkurencije - navodi Centar za reciklažu.

Tokom konferencije stručnjaci kompanije "Scholz" predložili su različite mere za rešavanje pobrojanih problema:

• Implementaciju i prilagođavanje Zakona o upravljanju otpadom u skladu sa EU standardima, a naročito novom Okvirnom direktivom o otpadu
• Osnivanje posebnog ministarstva zaštite životne sredine, ili barem veća podela odgovornosti radnim grupama u okviru Ministarstva poljoprivrede
• Zatvaranje ilegalnih otpada i ilegalnih preduzeća u reciklažnoj industriji

"Scholz Group" je ušla na tržište Srbije sa prvim investicijama 2001. godine. Od tada je investirala više od 20 mil EUR u Srbiji. Danas "Scholz" posluje kroz Centar grupu, vodeću reciklažnu kompaniju u Srbiji. Tokom 2013. godine Centar grupa je preradila više od 200.000 tona otpada u sekundarne sirovine, sa obrtom od 66 mil EUR. Centar za reciklažu d.o.o. iz Železnika je deo "Scholz Group" iz Nemačke. Ovo društvo sa ograničenom odgovornošću za reciklažu metala osnovano je 1980. godine kao društveno preduzeće, koje je privatizovano u skladu sa Zakonom i registrovano.

SCHOLZE GRUPPE DOO BEOGRAD

Scholz AG Essingen

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije

Beate Kummer

Beate Kumer

Šolc Holding

Scholz Holding GmbH

Cirkularna ekonomija i upravljanje otpadom Izazovi i perspektive za Republiku Srbiju

Eco Expo Beograd

siva zona

Zakon o upravljanju otpadom

metalni otpad

otpadna vozila