Ko ne plati porez sledi kazna 50.000 dinara

To im je omogućila izmena Zakona o poreskom postupku iz jula prošle godine, kojom su uvedene drakonske mere za građane. Na udaru su prvo oni koji nisu izmirili obaveze za treći i četvrti kvartal prošle godine.

To znači da će ih opštinari tužiti za glavnicu, zateznu kamatu, plus kazna od ukupno 150.000 dinara za tri kvartala.

Zahtev za pokretanje postupka podnosi lokalna uprava javnih prihoda nadležnom prekršajnom sudu. To ne mora obavezno da znači da će postupka i biti.

- Ako građanin izmiri svoje obaveze pre nego što sud donese rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, sudija može da odbaci zahtev, i to uglavnom i radi - objašnjava za "Novosti" Aleksandar Ilić, portparol Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, ističući da u tom slučaju nije nastala nikakva šteta zbog malog kašnjenja u plaćanju.

U slučajevima kada obaveze nisu izmirene, pokretanje prekršajnog postupka ne znači nužno da će građanin morati da plati kaznu. Po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, predviđena je minimalna kazna od 50.000 dinara za kašnjenje u plaćanju poreza. Međutim, po rečima Ilića, sudija je taj koji određuje visinu kazne.

- U zavisnosti od okolnosti koje utvrdi sudija, kazna može da se umanji - navodi Ilić.

Kazna će tako, praktično, zavisiti od materijalnog statusa građanina, da li je hranitelj porodice, staratelj, da li je bio odsutan iz zemlje kada su bili rokovi plaćanja... Sve ovo može da umanji kaznu, a moguće je i da sudija izrekne samo opomenu, ali pod posebno utvrđenim okolnostima.

- Sama neblagovremenost u plaćanju poreskih obaveza nosi sa sobom rizik kazne od minimum 50.000 dinara po kvartalu - kaže za "Novosti" ekonomista Milica Bisić, ističući da lokalne uprave javnih prihoda ne podnose ovakve zahteve po automatizmu, već da je ipak potrebno da protekne neko vreme.

U Srbiji je najviše poreskih obveznika kojima godišnji namet ne prelazi 10.000 dinara. A za "probijanje" rokova u plaćanju preti im čak 20 puta veća novčana kazna, odnosno za neplaćena sva četiri kvartala 200.000 dinara.

- Ove kazne su neprimerene - kaže Kaća Lazarević, vlasnica agencije za promet nekretnina.

- Bolje da nam država unapred pošalje račune da znamo kada, šta i koliko treba da platimo. Sramota je što su predviđene ovako rigorozne kazne, s obzirom na to da su i te kako velike zatezne kamate. Valjda je logično da to bude kazna za one koji ne izmiruju obaveze redovno.

Poreznici zahtev za pokretanje prekršajnog postupka mogu da podnesu u roku od pet godina. Tako bi za kašnjenje od, na primer, mesec dana za prvu ovogodišnju ratu, prekršajna prijava teoretski mogla da sustigne obveznika i 2020. godine. Apsolutna zastara nastupa 10 godina od prekršaja.

Udar na male

Kazna za poreske neplatiše predviđena je u visini polovine neplaćenog poreza, ali ne manje od 50.000 dinara. Tako će mali dužnici, kojima namet na imovinu godišnje ne prelazi 10.000 dinara, umesto polovine ovog iznosa (5.000 dinara), na godišnjem nivou platiti 200.000 dinara za kašnjenje u sva četiri kvartala. Toliku kaznu platiće i onaj koji je "utajio" porez od 400.000 dinara.

SIMIČ: Kamata je dovoljna

Bivši direktor Poreske uprave Srbije, Ivan Simič, član 180 Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji se odnosi na kažnjavanje građana za poreske prekršaje komentariše ovako:

- Navedeno znači da se može kazniti svako ko kasni sa plaćanjem bilo kog poreza. Smatram da kazna za kašnjenje može da bude samo zatezna kamata. Jer, nije ni ljudski, ni pošteno da se poreski obveznici na ovaj način kažnjavaju zbog kašnjenja u plaćanju poreza. A pogotovo u sadašnjoj teškoj ekonomskoj situaciji. To kod mnogih znači više od njihove mesečne zarade.