Pokrajina sprema 3 milijarde dinara za navodnjavanje, plastenike, protivgradnu mrežu - Konkursi od 1. marta

(Foto: Rajko Karišić)

– Ukupni vojvođanski agrarni budžet za ovu godinu je 7,1 milijardi dinara, a registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima namenjena je milijarda. Međutim, kada se to udruži s novcem pokrajinskih fondova, dolazimo do tri milijare dinara koje bi bile uložene direktno u poljoprivredu – kazao je Bogaroški, predstavljajući mere za 2015. godinu i usklađeni sistem podrške s Pokrajinskim fondom za razvoj poljoprivrde i Razvojnim fondom.

– Trudili smo se da novca koji imamo učinim lako dostupnim i nastavljamo praksu finansiranja investicija "jedan na jedan" – kazao je on na stručnom skupu novosadskog Poljoprivrednog fakulteta "Dobar dan, domaćine", objasnivši da to znači da registrovani poljoprivrednici na svaki uloženi dinar ostvaruju pravo na dinar Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, odnosno na bespovratna sredstva.

– Investicije finansiramo u rasponu od 30 do 60 odsto, a sve konkurse ćemo objaviti od 1. marta i držati ih otvorene do septembra i dalje. Radimo na tome da zajedno s Fondom za razvoj poljoprivrde i Razvojnim fondom udružimo sredstva i da omogućimo poljoprivrednicima koji nemaju novca da krenu u investiciju sami, da podignu kredite. Reč je o najpovoljnijim zajmovima koji u zemlji postoje – s dva, tri ili četiri odsto kamate. Poljoprivrednicima će biti omogućeno da završe investiciju i onda, po obavljenom poslu, da se obrate nama i ostvare svoje pravo na refundaciju novca. To znači da će biti u situaciji da bez ijednog sopstvenog dinara podignu sistem za navodnjavanje, protivgradnu mrežu, plastenike ili bilo šta od onoga što Sekretarijat finansira, a imamo 27 konkursa – objasnio je prvi čovek vojvođanskog agrara, najavivši da će tokom ovog meseca predstavnici Sekretarijata obići sve lokalne samouprave da bi detaljno objasnili svaki od tih konkursa i poljoprivrednicima dali smernice kako da se prijave.

(Foto: Rajko Karišić)

Osvrćući se na najavljene promene u sistemu premiranja poljoprivredne proizvodnje, koje se odnose na smanjenje subvencionisanih hektara i izuzimanje zakupaca državnih njiva iz tog sistema, on je ocenio da je problem s poljoprivredom u Srbiji upravo to što "politika pravi strategije razvoja agrara i menja ih svakog mandata ili više puta u toku mandata ili u toku godine".

– Poljoprivredi treba nauka kao podloga i sigurnost u onome što paore očekuje za godinu, pet ili deset. Kada menjate svoju politiku subvencionisanja na kraju budžetske godine i posle završenih licitacija, ne možete očekivati da se nešto dobro desi u sledećoj godini, naročito ne u Vojvodini, koja upravo povlači najviše tih para. To je praksa koja mora da se prekine, i da se uvaže regionalni interesi, glasovi poljoprivrednika, i naravno – nauka. Sada treba da se donesu zakoni o vodama i o poljoprivrednom zemljištu i nadam se da postoji volja da se u taj posao uključe i pokrajinske institucije i lokalne samouprave, udruženja i naučne institucije jer su to strateški dokumenti – poručio je Bogaroški, naglasivši da se izmene tih zakona ne smeju donositi naprečac i bez javne rasprave.

On je istakao da je Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspoložen za svaku vrstu sradnje s resornim ministarstvom, ali je poručio da na njihove napore da zajednički rade i Ministarstvo mora da odgovori.

Pametno iskoristiti IPARD

– Pokrajina se može uključiti u IPARD program jer ima i Fond za evropske poslove, i iskustvo u međunarodnoj saradnji, i kvalitene ljude. Stoga možemo pomoći poljoprivrednicima da apliciraju za taj projekat. Prvi interes IPARD-a i jeste da otvorimo prostor našim poljoprivrednicima da uzmu novac EU i investiraju, a ne da imamo dilemu o tome čija je to nadležnost – poručio je Branislav Bogaroški.