Slobodan Apostolski, neuropsihijatar - Buđenje novog života

O svojoj karijeri govori kao o spletu događaja. Ne ističući svoj veliki doprinos u svetskoj medicini, smatra da je sve posledica rada. Profesor, doktor, naučnik svetskog glasa, nekadašnji dekan Medicinskog fakulteta Slobodan Apostolski rođen je u Beogradu. Odrastao je u radničkom naselju Rakovica, srpski jezik je učio na ulici i u školi, gimnaziju je završio kao najbolji đak, medicinu kao student generacije, usavršavao se u više neuroloških centara u svetu. Naučnoj javnosti je poznat po doprinosu u oblasti neuroimunologije.

Kada je upisao medicinu mislio je da će biti lekar opšte prakse u Domu zdravlja Rakovica, a njegovi životni putevi su ga odveli na Mejo kliniku u Ročestru, Kolumbija Univerzitet u Njujorku, uvrstili među istaknute članove Svetskog udruženja neurologa, Svetskog udruženja za mišićne bolesti, Svetskog udruženja za neuropatije i Njujorške akademije nauka…

Krpene lopte i fudbal

- Po odsluženju vojnog roka, vraćajući se iz Slovenije, moj otac se zadržao u Beogradu. Rođen je nedaleko od Ohridskog jezera. Bio je građevinski radnik, a mama domaćica. Apostolski su Cincari, poreklom iz severne Grčke. Odrastao sam u Rakovici koja je tada bila obod Beograda. Moj maternji jezik je cincarski, a srpski sam učio na ulici i kasnije u školi. Detinjstvo pamtim po krpenoj lopti, vrednim ljudima i konstantnom napretku uprkos nemaštini. Tokom osnovne škole smo gradili kuću, prijatelji i komšije su jedni drugima išli na mobu – počinje priču za "eKapiju" prof. dr Slobodan Apostolski, vlasnik specijalističke ordinacije za neurologiju "Apostolski" u Beogradu.

Upisao je Desetu beogradsku gimnaziju na Topčiderskom brdu. Seća se da je jedan deo đaka dolazio kolima u školu, a drugi tramvajem sa rakovičke strane.

Bio je odličan đak, a osim škole je voleo i fudbal. Njegov školski drug bio je čuveni fudbaler Momčilo Vukotić.

- On se odlučio za sportsku karijeru, ja sam nastavio školovanje – kaže naš sagovornik.

Sa diplomom vukovca mogao je da upiše bilo koji fakultet. Nameravao je da dobije indeks elektrotehnike, a završio je na medicini.

- Drugovi iz škole su me nagovarali da upišem neki fakultet gde nema prijemnog i da krenem sa njima na more. Imali smo poziv da idemo dva meseca u Rogoznicu kod Šibenika. Hteo sam da upišem Elektrotehniku jer mi je matematika odlično išla, ali kako je tamo bilo neophodno da se polaže prijemni, na kraju sam se odlučio za indeks Medicinskog fakulteta – priča nam Apostolski i u šali dodaje da je tada imao samo ideju da će postati doktor opšte prakse u Domu zdravlja Rakovica.

Medicinu je diplomirao kao student generacije.

- Kada sam se "dokopao" diplome, prvi sledeći korak je bio da se što pre zaposlim. Karijeru sam počeo na Vojnomedicinskoj akademiji, a kako nisam želeo da radim sa "uniformom", potražio sam drugi posao.

Mladi i obrazovani ljudi su tada, kaže Apostolski, imali drugačiji tretman.

- Ukoliko imate dobre ocene, preporuku, bilo je dovoljno napisati pismo državnoj upravi i veoma lako doći do stipendije. Vrata sveta su bila širom otvorena…

Naučni doprinos

Karijeru je nastavio u Neuropsihijatrijskoj klinici u Beogradu. Tamo se, pod mentorstvom profesorke Jelene Gospavić, bavio imunologijom u neurologiji.

- Moj veliki naučni doprinos je istraživanje bolesti miastenia gravis. Svojim radom u oblasti imunopatologije miastenia-e gravis doprineo sam da se smanji stopa smrtnosti od ove bolesti sa 30% na samo 3%.

Kada je lečenje ove bolesti u pitanju, Apostolski pripada najboljim lekarima na svetskom nivou.

Važno je pomenuti, kaže naš sagovornik, da je u neurologiji uveo primenu aparata koji "prečišćava krv", plazmaferezu u lečenju autoimunih neuroloških bolesti.

- U staroj Jugoslaviji smo prvi uveli takvu vrstu lečenja u oblasti neurologije.

Ponosan je i na primenu intravenskih imunoglobulina. U pitanju je veoma skupa terapija, ali i efikasna kod najtežih, paralitičnih imunoloških bolesti.

- Vi za pet dana infuzije podignete čoveka koji nije mogao da sedi.

Kliničkim istraživanjima je unapredio dijagnostički pristup neuromišićnim bolestima i uveo niz novih terapijskih procedura. Osnivač je jedinice za imunoterapiju i terapijsku izmenu plazme. Učestvovao je u ultrastrukturnim istraživanjima timusa u bolesnika sa miastenijom gravis i doprineo razjašnjenju uloge timusa kao i objašnjenju efekta timektomije. Među prvima u svetu se uključio u imunološka istraživanja bolesti motornog neurona i učestvovao u otkrivanju subentiteta ove bolesti. Poslednjih godina se posebno bavi autoimunskim neuropatijama.

U neuropatologiji AIDS-a je pokazao da se gp120 glikoprotein HIV-1 vezuje za neuronske ćelije i objasnio komplementom posredovano oštećenje neurona nakon vezivanja virusa za receptore neuronske membrane.

Devedesetih godina je bio gostujući profesor na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku, a onda je odlučio da se vrati u Srbiju.

- Imao sam sreću da radim kao istraživač u jednoj od najboljih laboratorija za neuronauke u svetu, da steknem poverenje naučnika Kolumbija univerziteta, da svoje znanje prenosim mladim istraživačima iz celog sveta i da zahvaljujući rezultatima rada ostajem u trajnoj saradnji sa svim bivšim saradnicima bez obzira na prostornu udaljenost naših laboratorija. Obezbedio sam kontinuitet rada sa Balkana zaposlivši dva naučnika sa ovih prostora. Da sam ostao, bavio bih se samo istraživačkim i akademskim poslom, ali bi mi nedostajao klinički rad kojem sam u suštini najviše posvećen. Najveće je zadovoljstvo kada na osnovu znanja i iskustva izlečite bolesnika.

Presek

- Kada smo došli na odmor u Srbiju, sin i ćerka su mi rekli da ne žele da se vraćaju i "žive sa veštačkim ljudima". Vratio sam se sam u Ameriku da završim obaveze istraživanja predviđene ugovorom. Kasnije sam bio dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, šef katedre za neurologiju, redovni profesor, načelnik u Institutu za neurologiju…

Ipak, odlučio se za novi život.

- U Americi je to normalno da čovek preseče i zaista okrene novi list. Okolnosti i na privatnom i na poslovnom putu su me usmerile ka mojoj odluci da dam otkaz na sve funkcije (dekana, načelnika, člana raznih komisija) i da se posvetim radu u svojoj ordinaciji. Imao sam ideju da tu vodim samo grupu svojih starih pacijenata, da dajem konsultacije mlađim lekarima, a danas mi dolaze pacijenti iz celog sveta.

U ordinaciji radi sa suprugom sa kojom ima desetogodišnju ćerku. Iz prvog braka ima ćerku, koja je neuroradiolog u Urgentnom centru i sina uspešnog dizajnera.

Buđenje

- Po uzoru na neurologa Olivera Saksa, koji je odličan stručnjak i ima ordinaciju kao i ja, pišem knjigu. Svakoga dana napišem stranu, dve… Saks je svoje iskustvo preneo u nekoliko divnih knjiga. Jedna od njih je knjiga pripovedaka nazvana "Čovek koji je zamenio ženu za šešir". Iz iskustva sa pacijentima je napisao interesantne priče. Najpoznatije njegovo delo je "Buđenje", po kome je snimljen film sa Robertom de Nirom. Ja sam recezent te knjige, odnosno prevoda na srpski jezik – kaže Apostolski i dodaje da i njegova knjiga neće biti udžbenik.

- Pišem knjigu o neurologiji kroz iskustva pacijenata, prikazujući tok neobičnih bolesti i opisujući situacije i okolnosti koje na neobičan način mogu da determinišu ishod bolesti i sve to kroz prizmu pojedinačnih slučajeva.

Prof. Apostolski voli slikarstvo još od školskih dana i u slobodno vreme crta. Zbog toga mu prijatelji na poklon donose blokove i boje.

U ordinaciji ima crtež, koji potpisuje njegov kum Mihailo Đoković Tikalo.

- Crtež je napravljen posle tronedeljne kome, koju je na sreću veliki slikar uspeo da pobedi snagom svoje volje i malom pomoći nas lekara....

Marija Kambić

Specijalistička ordinacija za neurologiju Apostolski Beograd

Medicinski fakultet Beograd

Asocijacija privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi Srbije

Slobodan Apostolski

Slobodan Apostolski biografija

lekar

doktor

naučnik

medicina

neurologija

neurolog

neuropsihijatar

specijalistička ordinacija za neurologiju Apostolski

Medicinski fakultet Beograd

Mejo klinika

Kolumbija Univerzitet

Svetsko udruženje neurologa

Svetsko udruženje za mišićne bolesti

Svetsko udruženje za neuropatije

Njujorška akademija nauka

Dragana Lavrnić

Vidosava Rakočević

Momčilo Vukotić

Jelena Gospavić

Neuropsihijatrijska klinika Beograd

miastenia gravis

plazmafereza

lečenje autoimunih neuroloških bolesti

neuromišićne bolesti

imunoterapija

imunološke bolesti

autoimunske neuropatije

John Newsom Davisa

AIDS

HIV

Erich Hoffman

Kwang Woo Lee

Oliver Saks

Čovek koji je zamenio ženu za šešir

Mihailo Đoković Tikalo