(Ekonomist) Martin Roman, predsednik ČEZ Grupe - Ekološka struja

Energetska postrojenja u Srbiji već decenijama kao svoj nerazdvojni teret nose ozbiljne ekološke probleme, bez obzira na to da li je u pitanju proizvodnja nafte ili struje. Skorašnja najava iz EPS-a da je samo u ekološke projekte u postojeća energetska postrojenja neophodno investirati čak 3,2 milijarde evra govori o obimu problema koji se decenijama nagomilavao i došao do svoje kulminacije, tako da ostaje jedino da se vidi ko će i kojim novcem investirati u ekološki održivu proizvodnju električne energije. Situacija u naftnom sektoru je po ovom pitanju toliko ozbiljna da je taj problem moguće rešiti samo kroz pronalaženje strateškog partnera za NIS, pošto obim neophodnih investicija daleko prevazilazi kapacitete NIS-a. Pozitivno iskustvo koje je ČEZ Grupa imala prilikom investiranja u ekološke projekte odsumporavanja na termoelektranama koje su kupili u zemljama u regionu jugoistočne Evrope, moglo bi biti od pomoći prilikom definisanja neophodnih rokova, obima novca i neophodne tehnologije za realizaciju ovako ozbiljnih investicija u Srbiji. O mogućnostima da se energetski sistem Srbije uskladi sa evropskim ekološkim standardima u proizvodnji električne energije, i investicionim planovima na energetskom tržištu Srbije, za Ekonomist govori Martin Roman, predsednik ČEZ Grupe.

S obzirom na to da je ČEZ veliki investitor u izgradnji i remontu termoelektrana, postoje li planovi u regionu jugoistočne Evrope za izgradnju energetskih postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije poput vetrogeneratora ili mini hidrocentrala?
Martin Roman: Naravno, pošto je ČEZ najveći proizvođač električne energije iz alternativnih izvora, a pogotovo u oblasti hidro potencijala i eksploatacije potencijala biomase. Samo u Češkoj mi smo u postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije investirali više od milijardu evra, ali mi imamo takve investicije i u svim zemljama centralne i istočne Evrope, tako da bi takav profil investicija u Srbiji bio nešto logično i izvodljivo što se tiče investicione strategije ČEZ.

Postoje li konkretni planovi da ČEZ popuni prazninu na energetskom tržištu Srbije, tako što će se fokusirati i na neiskorišćene energetske potencijale poput mini hidrocentrala, vetrogeneratora i energetskih postrojenja koja koriste biomasu?
M. Roman: Spremni smo da razmotrimo konkretne projekte, njihovu ekonomsku isplativost i da investiramo onoliko koliko je potrebno da bismo pokrenuli proizvodnju električne energije i iz ovih izvora. Ključ je u konkretnim informacijama o samim projektima, njihovim potencijalima i lokacijama, tako da u tom segmentu očekujemo i konkretne investicione aktivnosti zasnovane na relevantnim informacijama o potencijalnim projektima. U ovom segmentu ne postoji precizno definisan budžet koji je predviđen za tu svrhu. Kompanija raspolaže sa velikim sredstvima, i najmanje je zadužena energetska kompanija u Evropi, tako da u onoj meri u kojoj bude isplativih projekata, u toj meri možemo da investiramo i u segment neiskorišćenih energetskih potencijala Srbije.

Kako vidite mogućnost da se postojeća energetska postrojenja, posebno termoelektrane, investiranjem dovedu do značajnog smanjenja zagađenja, što je u gradovima poput Obrenovca ili Kostolca jedan od gorućih problema? Kakva su ulaganja ČEZ u termoelektrane u regionu jugoistočne Evrope bila neophodna da bi i sa ekološke tačke njihov rad bio dugoročno održiv?
M. Roman: ČEZ je jedina energetska kompanija iz bivšeg energetskog bloka koja je uspela da stoprocentno odsumporuje sva svoja energetska postrojenja. U mnogim istočnoevropskim državama smo kupili termoelektrane koje nisu zadovoljavale ekološke standarde, koje su nakon velikih investicija ne samo u potpunosti odsumporovane, već je i značajno povećana efikasnost rada samih termoelektrana, čak do nivoa od 25 odsto. Sa tehnološkog aspekta ove investicije već predstavljaju standard koji se podrazumeva, tako da ni Srbija u tom smislu ne bi bila izuzetak, naravno dobijemo priliku da investiramo u energetski sistem Srbije. Posebno zanimljiv u tom pogledu je projekat gradnje termoelektrane Kolubara B, a ČEZ ima komparativnu prednost u odnosu na ostale kompanije zainteresovane za investiranje u Srbiji u tome što imamo možda najveći finansijski potencijal za ozbiljne energetske investicije, i da je sve ostalo u domenu odluke na državnom nivou hoće li se omogućiti ozbiljne investicije u energetski sektor u Srbiji.

poziv na pretplatu na