Branislav Ratkovica, košarkaš - Nemačko pivo je najbolje s koka-kolom

Priča u kojoj se sjajno snašao i u kojoj je, kao i neki drugi, cenjeniji preko nego u Srbiji. Naš iskusni košarkaš Branislav Ratkovica dobio je mnogo priznanja od Nemaca, a postao je i kapiten bundesligaša "Tibingen Valter Tajgersa". Pritom, zna se kako je "švaba težak", naročito kada treba da ti pruži poštovanje. Ratkovica ove sezone i igra baš kao kapiten, pa zaslužuje poštovanje i pažnju Mozzart Sporta.

Godinama si u Nemačkoj, s malim prekidima. Da li to znači da ti je baš dobro?

– Ovo mi je već šesta godina u Nemačkoj i moram priznati da se osećam kao kod kuće. Stekao sam dosta prijatelja igrajući ovde. Nemačka je vrlo organizovana i sigurna zemlja.

Čak si uspeo da postaneš i kapiten "Tibingena". Kako?

– Četiri godine sam u klubu i za to vreme sam stekao poverenje čelnika, tako da mi je ove godina ukazana velika čast.

Trener "Tibingena" je naš Igor Perović koji je tu bio igrač godinama. Saigrač ti je iskusni Aleksandar Nađfeji. Znači, Srbi su tu glavni?

– A-ha-ha... Ne bih baš tako rekao, ali baš je lepo imati naše ljude oko sebe. Mnogo je lakše za sporazumevanje, što na terenu, što van njega.

Kako se srpska kolonija zabavlja u slobodno vreme?

– Pošto smo ovde svi s porodicama, obično odemo na neki ručak, na kafu, u bioskop... Tibingen je blizu Štutgarta, tako da često idemo tamo u šetnju i šoping.

Kakav je kvalitet košarkaške Bundeslige i kakav je život u Nemačkoj?

– Liga je mnogo napredovala. U poslednjih nekoliko godina se razvila i sada je jedna od boljih u Evropi. Nije lako igrati ovde, jer imate šest stranaca u svakom klubu i od njih se očekuje da nose tim i prave razliku. Nemačka je naravno odlična zemlja za život. Pruža mnogo mogućnosti, sigurna je i uređena. Stvarno zemlja za primer.

Šta ti se najviše sviđa?

– To što svako gleda svoja posla, niko ne viri u tuđe dvorište, da tako kažem. U klubovima su vrlo profesionalni, poštuju te i pokušavaju na sve načine da ti ulepšaju i olakšaju apsolutno svaki segment života.

Šta te najviše nervira?

– Nema baš mnogo stvari koje mi smetaju ovde, a u početku je to bio mentalitet ljudi. Nekako su bez emocija, totalno drugačiji od nas, ali sada sam se već navikao na to.

Koliko si naučio jezik? Da li možeš da pročitaš tekst o sebi u nemačkim novinama?

– Nisam neki "govornik" nemačkog, mnogo je težak jezik. Znam neke osnovne stvari, da se snađem u prodavnici ili restoranu. Više razumem ljude kada govore nego što ja mogu da govorim. Ove godine planiram da više vremena posvetim jeziku, da probam konačno da ga naučim. Čak su i ljudi iz kluba našli profesora za nas strance, kako bismo savladali nemački najbolje što možemo.

Koje domaće jelo naručuješ u restoranu?

– Nemci nisu nešto poznati po hrani, nemaju autentičnu nacionalnu kuhinju. Imaju dobre kobasice i to je nešto što često pojedem.

Koje kobasice se najčešće jedu?

– Bele ili punjene sirom.

Koje ti je omiljeno pivo?

– Nisam preterani ljubitelj piva, ali volim da ga popijem pomešanog sa koka-kolom.

Šališ se, naravno…

– Ne, stvarno! To se ovde dosta pije po kafićima i restoranima.

Verujem da je grozno?

– Nije, odlično je!

Koji je automobil najpopularniji u Nemačkoj?

– "Mercedes" se najviše vozi u ovoj regiji... U Štutgartu je nastao "Mercedes", pa je to verovatno razlog.

Protiv koga od naših igrača u Bundesligi ti je najteže da igraš?

– Ove godine sam samo igrao protiv Nemanje Aleksandrova koji je u vrhunskoj formi i imao je odličnu rolu protiv nas. Ipak, prethodnih godina najteže je bilo protiv Predraga Šuputa. Uvek je bilo teško igrati protiv njega.

Ko ti je najluđi ortak s kojim se družiš?

– Moj kum Aleksej Nešović, naravno u pozitivnom smislu, a-ha-ha…

Šta ti se desilo s mozgom pa ti je Laki Nešović kum?!

– Laki i ja se znamo još od kada smo bili klinci i počinjali da igramo košarku. Dosta toga smo prošli zajedno. On je veliki čovek i kum kakvog sam samo mogao da poželim.

Kako se snalaziš u ulozi oca?

– Zasad odlično i presrećan sam! Nema veće sreće od deteta.

Piše: Srđan Jovanović

Izvor: