Ivica Smolić, predsednik IO Komercijalne banke - Što jača konkurencija, to bolji bankarski sektor

Banke su ozbiljno morale da se pripreme za period koji dolazi, jer se, za sada, ne vidi šta su mogući generatori snažnijeg rasta privredne aktivnosti a i samog bankarskog sektora. Čeka se rebalans budžeta, aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom. Imamo negativne projekcije bruto domaćeg proizvoda… Sve to ukazuje da će se čak i stagnacija u bankarskom sektoru tumačiti kao uspeh, kaže u razgovoru za "Magazin Biznis" Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke.

Naš sagovornik ukazuje na to da će za "bankarsku" 2015. godinu biti karakteristično "prelivanje" između različitih kreditnih proizvoda unutar banaka pojedinačno, a tako i između samih banaka, tj. unutar bankarskog sektora.

– Prelivanja će biti i među bankama. Imamo 17 banaka koje su ostvarile gubitak ili, za današnje okruženje, nizak nivo dobiti. Da sedim u nekoj od tih banaka bio bih izuzetno fokusiran na svaki, rekao bih dnevni, potez. Pitanje je ko će u 2015. ostati bez svog dela kolača, jer su mogućnosti organskog rasta ovog sektora gotovo iscrpljene. Više se i ne priča o rastu kredita, već o zadržavanju postojećeg nivoa kredita, posebno kada govorimo o segmentu privrede – ukazuje Smolić.

Pad je kreditne aktivnosti u bankarskom sektoru. Prošle godine on je iznosio velikih milijardu evra. Kako Komercijalna banka uspeva da ima rast?

- Činjenica je da na nivou bankarskog sektora imamo pad kreditne aktivnosti i prošle i ove godine, a generator tog negativnog trenda je upravo pad plasmana privredi. Milijarda evra prošle godine i 55 milijardi dinara u prvom kvartalu ove godine strašne su cifre za našu ekonomiju. Pad u ovom segmentu delimično je ublažen, još mogućim, rastom plasmana u segmentu stanovništva. Međutim, i u tom segmentu prostor se sužava i tržište registruje, na primer, pad tražnje od 25% za stambenim kreditima... Klijenti, a i banke su se krenule ka keš dinarskim kreditima sa kraćim rokovima otplate od godinu do dve, a poznato je da oni služe za tekuću potrošnju građana. Komercijalna banka rast volumena kredita uspeva da generiše upravo kroz segment stanovništva, a posebno poljoprivredu i mikroklijente. U tom segmentu je rast banke značajno iznad sektorskog.

Banke su već ranije došle u problem da su likvidne, ali da nemaju gde više da kvalitetno plasiraju novac, a pri tome mnoge imaju ispunjene limite izloženosti prema državi. Sektor privrede je, zbog rasta nenaplativih kredita, uplašio banke, pogotovu centrale banaka i akcionare, koji su postali mnogo oprezniji.

Otuda banke trenutno na tržištu, između ostalog, traže prostor i u raznim vidovima kreditiranja lokalnih samouprava. Konkurencija banaka je sada u tom segmentu izuzetno oštra, čak do postavljanja pitanja racionalnosti pojedinih poteza.

Primetno je da i ove godine ima banaka gubitaša, ali i fenomen da neke iskazuju neuobičajeno malu dobit...

– Uvek se ističe da je bankarski sektor stabilan, što i jeste tačno kada se cifre gledaju sintetički, zbirno za bankarski sektor kao celinu. Zahvaljujući imidžu koji generalno banke imaju, ređe se spominje, na primer, da je u poslednjih pet i po godina u ovom sektoru bez posla ostalo 20% zaposlenih, da je prošle godine ceo sektor, zbirno, poslovao sa gubitkom… Tada je 15 banaka sa negativnim poslovanjem generisalo ukupno preko 34 milijarde dinara gubitka. Sada imamo devet banaka koje su za prvih šest meseci 2014. produkovale gubitak od tri milijarde dinara i osam banaka koje su pojedinačno zaradile ispod 500.000 evra. Čak jedanaest banaka je od poslednjih pet godina, tri i više u gubitku, a to je "crvena lampica" za mnoge, prvenstveno za akcionare tih banaka. Dešavanja sa ovim segmentom bankarskog tržišta će "obojiti" naredni period… Ukoliko, s jedne strane, ne možete da radite profitabilno, a s druge nemate lak i dovoljan pristup dodatnom kapitalu, onda su to makaze iz kojih ne možete da izađete. Posebno što vas dodatno pritiska sve teže poslovno okruženje. Samo ako ste profitabilna banka i pravite ozbiljniji nivo profita, a imate i lakšu dostupnost kapitalu, možete da računate da ste obezbedili relativno siguran budući period.

Jedna od karakteristika našeg bankarskog tržišta je i izrazito visok nivo teško naplativih kredita (NPL) koji je dostigao 23%, a za segment privrede i blizu 30%...

– Kada se govori o tolikom procentu teško naplativih kredita, koji je za bankarski sektor preko 20%, to znači da je reč o sistemskom problemu, tj sistemskom NPL-u. Po našim internim analizama, od 2008. godine do danas, samo sedamdesetak klijenata u Srbiji je "pojelo" 2,6 mlrd EUR bankarskih kredita koji su teško ili nikako naplativi. Za sada, ova godina predstavlja godinu stagnacije NPL-a, jer je i malo pomeranje koje se javlja rezultat kolebanja ukupnog nivoa plasmana, a ne snažnije erozije portfolija banaka. Ono što može da zabrinjava za naredni period jeste lagani ali stalan rast NPL-a sektora stanovništva, koji se, i pored drastično bolje urednosti u izmirivanju svojih obaveza prema bankama u odnosu na sektor privrede, sve teže nosi sa tekućim obavezama.

Šta se dešava sa Unapred pripremljenim planovima reorganizacije (UPPR)? Postoji puno zagovornika tog procesa, za koje banke smatraju da su ipak bez očekivanih efekata?

– Dosadašnje iskustvo govori da su ti procesi izuzetno dugotrajni, neefikasni i sa krajnje neizvesnim ishodom, a pitanje dalje održivosti većine ovako donetih planova je tek pred nama. To govori da nemamo sistem koji je efikasan na strani sudstva, a i samog usaglašavanja poverilaca, a s druge strane, su dužnici kojima je najčešće u interesu da ti procesi što duže traju. U toj igri zvanoj UPPR najteže prolaze poverioci – banke. Procena je da je preko 1,8 milijardi evra ukupnih potraživanja sada u nekoj fazi izrade UPPR-a. Uzimajući u obzir da je u tom periodu na snazi moratorijum izmirivanja obaveza, da se radi na otpisu već obračunatih kamata, da se značajno prolongiraju rokovi izmirenja obaveza i još mnogo toga, možemo da zaključimo da je pozicija poverilaca, i sada i u narednom periodu, izuzetno nezahvalna.

Zar ne mislite da su zapravo i banke bile i te kako spremne na rizik, ali ne i na gubitak?

- Apsolutno. Pojednostavljeno rečeno, banke i njihovi dužnici su zajednički kreatori visokog nivoa NPL-a i tu nema dileme. Poštujući tu logiku, takozvani NPL može da se smanji ili naplatom takvih potraživanja, ili povećanjem nivoa ukupnih plasmana. Svi ostali modeli naravno da su dobrodošli, ali za sada nisu suštinski, jer potraživanja i nenaplativost ostaju, menjaju samo oblik… Često se može čuti da postoje i da se predlažu različiti "novi" modeli rešavanja problema visokog nivoa NPL, ali se postavlja pitanje, odakle sredstva za to. Svaki model košta, a samo je pitanje ko će to da plati. Rešenja su snažnija i naplata i zaštita poverilaca, veća brzina okončanja postupka stečajeva i preuzimanja imovine, kao i povećanje privredne aktivnosti.

I ove godine Svetski dan štednje 31. oktobar u Srbiji biće obeležen bez većih kamatnih stopa. Primetan je njihov pad. Kako su se štediše ponašale u krizi?

– Višedecenijsko iskustvo naše banke, dugogodišnjeg lidera u štednji, sa više od 1,5 milijardi evra depozita, pokazuje da kada u strukturi štednje preovlađuju manji ulozi, da tada dolazi do sporijeg, ali stabilnog rasta ukupnog obima štednje. Isto tako, kriza 2008. i ogroman odliv devizne štednje iz bankarskog sektora, od preko milijardu evra, pokazala je da banke sa takvom strukturom štednje kasnije imaju sporiji pad u odnosu na banke gde preovlađuju veliki ulozi. Setimo se, tada su banke imale diferencirane kamatne stope u odnosu na visinu uloga i rokove oročenja. Banke su preferirale velike uloge, na što duže rokove oročenja. Naša koncepcija su bili manji ulozi, na što duže rokove, jer tada možete mnogo aktivnije da upravljate štednjom. Takva banka tada nije prisiljena da radi posebnu stimulaciju za ostanak tih uloga, posebno u periodu tzv. meseca štednje. Stoga je važno da se koncentracija ogromnog dospeća velikog broja uloga u jednom mesecu, pa i u Nedelji štednje, smanjuje. Ako banka ima 30% dospeća ukupne štednje u jednom mesecu, ako je to pratila nedovoljna likvidnost i prinuđenost na licitiranje visokim kamatnim stopama na ovu vrstu izvora, to je onda bio rizik ne samo za tu banku, već je predstavljalo i sistemski rizik. To se pokazalo i prilikom zatvaranja banaka u proteklom periodu.

Šta je specifičnost kretanja devizne štednje i ponašanja štediša?

– Suštinski, sada postoji manji potencijal za priliv nove štednje. Ali, sada su kamate ujednačenije sa evropskim nivoom. Najverovatnije da će zbog pada životnog standarda, građani te štedne uloge da koriste kao dodatak tekućoj potrošnji, tj. kao podršku likvidnosti kućnog budžeta. U prilog tome govori i činjenica da je prošle godine rast štednje bio ispod nivoa obračunate kamate te godine.

Prošlo je "zlatno doba" za štediše, kada su godišnje kamatne stope bile i sedam i 8% u Srbiji. Sada se dešava da banke u toku jedne godine četiri, pa i pet puta snize kamatne stope, kao i da smo sve bliži tom evropskom proseku od 1,5%. Ipak, sve je to jedan logičan sled i bilo je iluzorno očekivati da će se nešto drugo desiti. Bilo je samo pitanje dinamike kada će do toga doći.

S obzirom na to da će suma kamata biti manja, da li će možda država povećati stopu poreza na prihod od kamata, kako bi nadomestila prihod u budžetu po tom osnovu?

– Ne znamo namere države, ali evidentno je, na drugoj strani, da je u proteklom periodu urađeno vanredno povećanje premije osiguranja depozita prema Agenciji za osiguranje depozita za 50%, sa 0,1 na 0,15%. To je uticalo dodatno na poskupljenje ovog izvora finansiranja. Na primer, za Komercijalnu banku u ovoj godini to predstavlja dodatni trošak od preko 4 mil EUR. Nažalost, sistem je tako postavljen da velike banke, sa velikom štednjom, nadomešćuju onaj deo sredstava koji je potrošen za banke koje su otišle u stečaj.

Do kraja ove godine u Srbiju bi trebalo da dođu banke koje nisu bile karakteristične za naše podneblje. Šta će ta konkurencija doneti?

– Već imamo početak rada Telenor banke, finalizaciju kupovine Čačanske banke od strane turske Halk banke, najavljeno je osnivanje Mirabank sa kapitalom iz UAE... Veoma pažljivo pratimo svaki potez novih igrača. Ovo su tri različita tipa banaka i vrlo specifična. Bez ikakvog cinizma, najiskrenije kažem da mi izuzetno podržavamo dolazak novih banaka na naše tržište, jer nas teraju na visoku kondiciju i one voljno i nevoljno utiču na rešavanja problema i u bankarskom sektoru i u privredi. U svakom smislu dobrodošla je i dodatna procena, valorizacija naših proizvoda na tržištu i procene svih rizika, a tu je i dodatni kapital i dodatni potencijal koji ove banke donose, od tehnologije do elemenata korporativnog upravljanja. Sigurno je da će bilo kom novom igraču ovde biti potrebno dovoljno znanja i kvalitetnih analiza, a mnogo toga će, kao nikad ranije, zavisiti od menadžmenta.

Srbiji nije problem potencijal za kreditiranje, već kvalitet onih koji mogu da uzmu kredit?

– Volumen kvalitetne tražnje za kreditima naše privrede je zasićen. O tome govori podatak da, na nivou Srbije, imamo realizovano oko 750 mil EUR subvencionisanih kredita, a potencijal je oko 1,2 milijarde evra. To samo ukazuje na činjenicu da ne postoji potreban nivo dovoljno kvalitetne tražnje. Banke su bile izuzetno aktivne i veoma agresivne, jer su shvatile da će to biti osnovni proizvod ove godine, koji će da oboji kompletnu vrstu kreditiranja. Banke koje nisu učestvovale u ovom programu, ili nisu bile dovoljno aktivne, izgubile su značajan broj klijenata, ali i tržišno učešće u segmentu kreditiranja – ocenio je Ivica Smolić u razgovoru za "Magazin Biznis".

ŠTA ĆE BITI POSLE?

Za tri do četiri godine, Republika Srbija bi trebalo da izađe iz vlasništva u Komercijalnoj banci. Šta su planovi do 2018. godine?

– Zadržavanje pozicije u vrhu srpskog bankarstva, povećanje homogenosti unutar banke, snažna kapitalna osnova, povećanje efikasnosti poslovanja, dalja tehnološka unapređenja, zadržavanje pozitivne percepcije klijenata, dalje profitabilno poslovanje, činiće Komercijalnu banku sigurnom i u budućem periodu. Naše sadašnje projekcije baziraju se na dešavanjima u okruženju i u bankarskom sektoru. Okruženje u 2015. biće slično kao u drugom delu 2014. godine. Sadašnje projekcije BDP za kraj godine su, nažalost, negativne, nema dodatne privredne aktivnosti, samim tim i dodatna kreditna ekspanzija je gotovo nemoguća. Stagnacija nivoa kredita kod banaka biće, zapravo, pozitivni rezultat. Takođe, biće teže zaduživanje i sektora i privrede i stanovništva.
Ova godina bi bila katastrofalna po pitanju korporativnog kreditiranja da nije bilo subvencionisanih dinarskih kredita privredi. Njihov efekat je veoma vidljiv. Više od 750 mil EUR ovih kredita je realizovano do sada a radi se o preko 16.000 kreditnih partija.

Okvirno, skoro 50% od ukupnog broja malih, srednjih i velikih preduzeća koristi ovaj kredit. Ipak, nikako ne treba zaboraviti da je ovo efikasna i kratkoročna mera, koja daje dodatni prostor kreatorima ekonomske politike da izađu sa strateškim potezima.

LOŠA STRATEGIJA

Primetno je da banke uvode neke naknade koje ranije nisu postojale, kao što su naknade za odlaganje plaćanja rata, pa za odobravanje dozvoljenog minusa...

– Banke veoma različito reaguju na zarađivačku sposobnost. Većina vodećih i prema sebi odgovornih banaka, veoma oštro je sprovela unutrašnje racionalizacije, tj smanjenje troškova, i time značajnije unapredila svoju efikasnost poslovanja. Legitimno je da pojedine banke pokušavaju dodatno da povećavaju prihode na teret svojih korisnika, ali to može da bude uspešno samo na veoma kratak rok. Po meni, to nije pametna ni taktika, ni strategija.

Autor: Danijela Nišavić

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )

NLB Komercijalna banka AD Beograd

Ivica Smolić

nivo teško naplativih kredita

NPL

stambeni krediti

Unapred pripremljeni planov reorganizacije

UPPR

nedelja štednje

subvencionisani krediti