13. 01. 2017. | 09:21

Милорад Симић, начелник Општине Дервента - Њемачка фирма Webo жели инвестирати у погон за производњу аутодијелова

(Милорад Симић) Њемачка фирма Webo, која се бави производњом дијелова за аутомобиле и има погоне у Њемачкој и Бразилу, одабрала је баш Дервенту за отварање свог сљедећег погона. Како је рекао у интервјуу за eKapiju начелник Општине Дервента Милорад Симић, Webo је већ одабрао локацију за градњу и у току је процедура регистрације фирме.

Ово је још једна у низу успјешних инвестиционих прича у Дервенти, с обзиром на то да је ова локална самоуправа успјела привући чак 14 аустријских, 10 италијанских и 3 њемачке компаније. Тако, Дервента данас има најмању стопу незапослености, највећи број страних инвеститора и најмањи постотак административних радника по глави становника у БиХ.

За повољно пословно окружење и отвореност према инвеститорима, заслуге се приписују управо човјеку који је на њеном челу већ четврти мандат. Зато и не чуди прошлогодишње, четврто по реду признање за "најменаџера међу начелницима" у БиХ. На који начин се гради такав успјех и како је Дервента привукла капитал који ће покренути машине и упослити становништво, разговарали смо са начелником општине Милорадом Симићем.

еКапија: Успјели сте позиционирати Дервенту као општину са највећим бројем страних инвеститора. На који начин сте привлачили страни капитал?

- Мислим да су висок ниво отворености и толерантности општине, непосредан контакт са инвеститорима и свакако брзина издавања потребне документације за отварање фирме, били веома важни фактори који су опредијелили стране инвеститоре да овдје уложе свој капитал. А ту је и низ пореских олакшица.

Данас у Дервенти послује 14 аустријских, 10 италијанских и 3 њемачке фирме, са најавама отварања нових. Са свима имамо врло коректну сарадњу и увијек смо на располагању да заједно рјешавамо проблеме, уколико се појаве. Посебно наглашавам да између локалне управе и привредника постоји висок ниво отворености и толеранције, јер органе управе и посматрам као сервис грађана и свих привредних субјеката на подручју општине и њима треба да служе. Мислим да сам створио добар тим сарадника који може одговорити свим постављеним задацима.

Осим тога Дервента има значајан потенцијал земљишта за градњу, са уређеном инфраструктуром, што значајно олакшава пут до регистрације фирме. Увијек наглашавам да су наши привредници, било домаћи или страни, наши најбољи амбасадори у иностранству. Они сигурно најбоље преносе своја искуства новим потенцијалним инвеститорима.

еКапија: Очигледно је да су стране компаније препознале Дервенту као мјесто у које вриједи улагати. Шта мислите да ли ће ту и наставити пословање и због чега?


- По неким нашим сазнањима и заинтересованим потенцијалним инвеститорима, са којима смо у сталном контакту, вјерујем да хоће. Препознати су значајни потенцијали за останак фирми на овом простору, а то су добро обучена и јефтина радна снага, а ми из локалне управе настојимо са одговорним у сфери школства, не само на локалном нивоу него и са ресорним министарством, ускладимо школовање потребних кадрова са потребама привреде. Осим тога настојаћемо да, у складу са законом, покушамо обезбиједити још неке олакшице за инвеститоре.

еКапија: Који су сектори били највећи мамац у претходним годинама? Гдје се највише улагало?

- Поменуо сам стране инвеститоре и њихов допринос у креирању позитивне привредне слике Дервенте. Али ту је и велики допринос домаћих произвођача, извозно оријентисаних у области металске индустрије, грађевинске опреме, столарије, прехрамбених производа, пластичних маса и који, свако у својој области, значајно употпуњују ову слику.

Ипак, највећа улагања у претходном периоду била су у области обућарске и металопрерађивачке индустрије, мада се у посљедњих неколико година шири улагање у електронску индустрију, па мислим да ће бити све већа. На подручју општине већ послују фирме у овој области као што су Гатарић, Мрежа Network и DIGITAL Електроник и које значајно шире производњу посљедњих година. Поменућу и један интересантан податак. Фирме Мрежа Network и DIGITAL Електроник су 2010. године направиле диодно и електронско освјетљење за највећи сат на свијету који се данас налази на кули у Меки /(Саудијска Арабија). У Дервенти се раде и комплетни каблови за многе познате свјетске произвођаче аутомобила као што су Ferrari, Формула 3, Lamborghini, Volkswagen, Мерцедес и други, те видео надзори за скијалишта широм свијета од којих за чак 26 у Аустрији, као и апарати за очитавање карата и наплату новца.

еКапија: Имате ли најаву неких нових домаћих или страних инвестиција у скоријем периоду?

- Недавно су у Дервенти боравиле делегације италијанских привредника из области комуникација и њемачких из области производње дијелова за аутоиндустрију, и заинтересовани су за отварање својих погона овдје. Нису дошли случајно. Дервенту су кажу "снимали" протеклих шест година и успоставили контакте са страним фирмама које већ послују на подручју општине. Значи, прво су хтјели да чују њихова искуства у пословању, а потом су обавили разговоре са мном и мојим сарадницима. Резултат тога је да је њемачка фирма Webo, која се бави производњом дијелова за аутомобиле и која има погон у Њемачкој и Бразилу, одабрала баш Дервенту за отварање свог сљедећег погона. Већ су одабрали и земљиште за градњу и у току је процедура регистрације фирме. О величини улагања и броју запослених још је рано говорити.

еКапија: Има ли довољно парцела за нове инвеститоре. Којим површинама земљишта располажете за градњу пословно-производних објеката?


- Имамо формирану индустријску зону још од 70-тих година и у непосредној близини зоне налазе се и неке од парцела које су на располагању инвеститорима. У 2016. години смо реализовали пројекат изградње и реконструкције Жељезничке улице чиме смо добили нови излаз-улаз у Дервенту и то је улица која нас повезује са магистралним правцем Добој-Брод и даље са Хрватском, односно, Европском унијом. Уз ту улицу налазе се атрактивне локације за изградњу пословних објеката гдје би се такође могла формирати индустријска зона. Али сада тренутно радимо на томе да обезбиједимо повољне услове за продају тог земљишта и привучемо што више заинтересованих улагача.

еКапија: Дервента је прије рата била позната по развијеној текстилној, обућарској и металопрерађивачкој индустрији. У којим све секторима видите највеће потенцијале у наредним годинама?

- Тренд развоја обућарства и металске индустрије се наставио, па данас ту имамо и највише инвеститора. Иако су то нискобуџетске гране и у Европи је значајан број становника запослен управо у овим гранама производње. Већ сам рекао да значајну експанзију посљедњих година на подручју општине има електронска индустрија и значајан број страних инвеститора у овој области је управо Дервенту препознао као добро мјесто за овакво инвестирање.

Међутим, не могу да не поменем и брзи развој обућарске индустрије. На подручју општине је 12 фирми које се баве том производњом, а имамо и поизвођаче обуће за свјетски џет–сет гдје цијена једног пара ципела на свјетском тржишту износи неколико хиљада евра. Домаћа фирма Санино прошле године је произвела десетмилионити пар копачки Adidas, те постала заступник за увоз репроматеријала за Adidas за цијели свијет.

еКапија: Ово је Ваш четврти мандат на челу општине Дервента. Шта још планирате да урадите до краја мандата, на чему ће бити фокус?

- Један од приоритетних задатака у наредном периоду биће повећање броја становника, на чему већ радимо. Дервента је прије рата имала око 57.000 становника, данас, по званичном попису, 30.000. Изгубили смо, дакле, значајан број становника али посљедњих година повратници се враћају онолико колико им се омогући обнова кућа и уколико имају могућност да обезбиједе средства за живот, најчешће кроз самозапошљавање и у томе имају нашу помоћ и подршку. Развој и eKspanzija дервентске привреде сигурно ће тражити већи број становника, односно, радну снагу. Радићемо на томе да свима који дођу у Дервенту у потрази за запослењем, створимо услове да остану овдје и ту заснују своју породицу.

Дервента у наредном периоду треба да добије статус града, јер то по многим параметрима и заслужује. Реализација те идеје је већ у току, а радићемо и на томе да институције регионалног карактера вратимо у Дервенту. Циљ нам је такође да Дервента постане мали регионални привредни центар, а то опет подразумијева привлачење нових инвестиција и нова радна мјеста. Настојаћемо да одржимо постојећу стопу незапослености, али и да радимо на њеном смањењу. И свакако, један од значајних пројеката, чија реализација је већ почела 2016. године је прикључак општине на аутопут Бањалука-Добој који ћемо реализовати у сарадњи са предузећем Путеви Српске.

И у 2017. години чека нас реализација многих значајних пројеката за које ћемо издвојити средства из капиталног буџета. Надам се успјеху као и свих ових претходних година.

еКапија: Већ четврту годину заредом добијате признање најбољег менаџера међу начелницима у БиХ. Шта је све утицало да добијете такво признање? Који су Ваши највећи доприноси од када сте на челу општине Дервента?

- Општина смо са најмањом стопом незапослености и најбољим односом радник-пензионер у БиХ, али и са најмањом администрацијом у односу на број становника. Такође, носимо епитет Top локалне заједнице за инвестирање. Имамо једно од најмањих кредитних задужења у БиХ - само 6,72%, буџет нам је стабилан већ дуги низ година и сваке године издвајамо властита средства за капитална улагања у инфраструктурне објекте у граду и селу. Редовно измирујемо обавезе према свим буџетским корисницима, стипендирамо све студенте на државним факултетима, спортисте и спортске колективе, издвајамо подстицајна средства за развој пољопривреде, помажемо социјалне категорије становништва, породице погинулих бораца, ратне инвалиде, мајке са троје и више дјеце, пензионере.

Да добро планирамо расподјелу средстава у буџету говори и чињеница да смо једна од три општине која је добила позитиван финансијски извјештај Ревизије главног сектора од укупно 180 ревидираних локалних заједница у протеклом периоду у Републици Српској. У извозу добојске регије, којој припадамо, учествујемо са 59,44% и ту нам припада улога лидера у извозу, док у извозу Републике Српске учествујемо са готово 12%. Значи, заједница смо са значајним потенцијалом локалног предузетништва.

Ведрана Џуџа