Snežana Ristanović, Raiffeisen future - Neodoljivi izazov novog

Od devet privatnih penzijskih fondova, koliko ih posluje na tržištu, na čelu čak šest su žene.

Iz toga bi se moglo zaključiti da su žene sposobnije da planiraju budućnost, odnosno da više razmišljaju o tome šta kad se ostari. Snežana Ristanović, direktorka Raiffeisen Future ima drugo objašnjenje. “Bez podele na muške i ženske poslove, mislim da su žene spremnije za veći izazov koji sledi kad se ulazi u nešto nepoznato. Industrija privatnog penzijskog osiguranja, svakako, pre dve godine kad je nastajala, jeste bila nepoznanica i očigledno ženama interesantnija. Muškarci su ti koji radije ulaze u razrađen sistem, gde su struktura i odnosi već unapred razrađeni”, smatra Ristanovićeva.

Razgovaramo na splavu Amsterdam, poznatom po burnim noćnim žurkama koje posećuju ljudi u čiji se profil naša sagovornica, čini se, nikako ne uklapa. “Samo sam jednom uveče bila ovde, iznenađena time kakva je atmosfera i ljudi koji dolaze. Danju je ovo pristojan restoran u koji najradije svratim, jer je dobra hrana, a i blizu je reke”, potvrđuje prvobitni stav.

Dosta razgovaramo o poslu, jer on u velikoj meri odslikava prirodu Snežane Ristanović. Ne zvuči patetično kad kaže da je ovom pozivu “dala celu sebe”, jer se čini da je od one sorte ljudi koja ili 100 odsto ulazi u materiju ili taj posao ne radi uopšte. Još pre šest godina, kad penzijski fondovi nisu bili ni u povoju, počela je da se interesuje za tu tematiku. Da proučava iskustva zemalja u tranziciji i da se izbori za poreske olakšice za penzijsko dobrovoljno osiguranje, zahvaljujući čemu je znatno povećan broj članova svih fondova. “Što se mene tiče, to je moja lična satisfakcija i uspeh, jer bez toga nema razvoja ove industrije”, kaže.

S obzirom na to sa kakvim ubeđenjem govori, ne iznenađuje kad kaže da se na fiksni telefon u kompaniji sama javlja, kao i da lično odgovara na sve mejlove zainteresovanih potencijalnih osiguranika. “Uvek sam otvorena za komunikaciju. Ko god ima problem, može da mi se obrati. Jeste da ulažem veliku energiju, jer su ljudi vrlo zahtevni, ali ja volim da radim sa njima. Mislim da sam ubedljiva i da mogu da prenesem znanje, a ako ne verujete u to što govorite, ne možete ni da prenesete svoju energiju na slušaoce”, kaže.

S druge strane, zna kad ne treba rasipati energiju. “Još u detinjstvu sam čula od kućnog prijatelja kako je znanje laika bezgranično i toga se zaista čuvam. Sa onima koji misle da sve znaju ne vredi raspravljati. Opet, uvek sam za konstruktivan dijalog, ali stavove ne možemo sučeljavati ako jedna strana iznosi argumente, a druga ih pobija bukom i vikom. Bitno mi je da sam profesionalac i da uvek stojim iza svega što kažem ili napišem”, smatra Ristanovićeva.

Ova rođena Čačanka koja već duže živi u Beogradu, nije bila predodređena za ekonomiju koju je završila. Čak joj je to bila poslednja opcija pri izboru budućeg zanimanja. Njene ambicije bile su da postane glumica ili pejzažni arhitekta. “To, međutim, nije dolazilo u obzir. Zato su mi prve dve godine fakulteta teško pale, ali sa ove distance sigurno bih izabrala ekonomiju”, kaže Ristanovićeva kojoj je životni moto “red, rad i disciplina” usadila majka.

“Neko je usmeren na slavu, status ili novac. Meni je bitno da istražujem i učim. Ispunjava me lično znanje i daje mi sigurnost. Nikad nisam imala strah od toga šta ako ne uspem u nečemu. U vreme kad sam počela da radim, najveći uspeh je bio ostati na prvom poslu do kraja radnog veka. Nisam nikad tako razmišljala, uvek sam volela da istražujem i nisam odlazila iz firme zato što sam bila nezadovoljna, već sam imala potrebu da idem u nešto novo”, kaže ona.

Kao menadžerka kojoj radni dan traje 10 do 12 sati, većinu ženskih stvari, poput feniranja, manikira i pedikira odrađuje sama. Između ostalog i zato što “spada u generaciju koja nije odrasla uz solarijum i saunu”. Da li bi bila srećnija da se “dobro udala” umesto što se “za dinar” izborila sama? “To je stvar vaspitanja. Od malih nogu sam usmeravana da budem samostalna, baš zato što sam žensko i baš zato što živim u Srbiji, na Balkanu. Prisetim se profesora koji je znao da kaže `Mlade dame, vas je ova emancipacija samo koštala. Pored toga što ćete biti uspešne poslovne žene, vas i dalje čeka varjača kod kuće`. Samostalni možete biti jedino pod uslovom da ste zaradili svoju platu. Sve je stvar ličnog opredeljenja. Imam svoj integritet otkad znam za sebe, svoje ja i svoj stav.

Verujem u ljubav, ali i u partnerski odnos koga nema ako oboje nemamo svoje izvore finansiranja. Nikad se ne bih odlučila da budem domaćica. Nisam taj tip, niti sam tako vaspitavana, premda sam odrasla u patrijarhalnoj porodici. Smatram da su žene koje imaju sopstveni svet van kuće i ventil za stres, zadovoljnije”, uverena je Ristanovićeva, koja radi još od prvih studentskih dana.

Iskustvo života u studentskom domu i odvajanja od ušuškanog porodičnog doma, preporučila bi svima. “Sve sobe u kojima smo živele ja i sestra nameštale smo po svom ukusu, davale im dušu”, seća se Snežana. Krišom od roditelja, za razliku od sestre, koja je bila posvećena fakultetu, ona je radila, kaže “sve odlično plaćene poslove” tada - od spremačice, preko kafe kuvarice do sekretarice. “Nije mi to padalo teško, nikad nisam imala mnogo, ali sam imala dovoljno da sebi priuštim zadovoljstvo. Nikad nisam došla ni u situaciju da potrošim sve, jer sam racionalna”.

I kao što bi tad sa užitkom potrošila zaradu na dobar par cipela, i dan-danas gaji stari fetiš, premda u šoping ide ciljano, da kupi ono što joj je potrebno. Novac više voli da potroši posle dobre šetnje kraj reke na ručak sa svojim prijateljima. “Ljudima uvek prilazim raširenih ruku. Mislim da mi je ta otvorenost, nekako, i poslovno pomogla. Ne mislim da sam se promenila s godinama. Imam svoj krug prijatelja, koje sam sticala na fakultetu, u poslu. Neke čuvam još od detinjstva i mislim da su to prava prijateljstva”, kaže Snežana. Tako je i novogodišnje praznike provela sa njima na skijanju na Jahorini. Takav predah je i ove godine isplaniran u poslednji čas.

poziv na pretplatu na