Izvor: eKapija | Sreda, 17.04.2013.| 13:48

Dragana Đermanović, partnerka konsultantske firme "PRpepper" i blogerka - Od buntovnice do direktorke

Dragana Đermanović

Ona nije pravila kompromise u svom životu. Uvek je bila iskrena prema sebi i prema drugima, jer kako kaže u jednom svom blog postu "kada pravimo kompromise sa svojom srećom zbog drugih, ne mislimo iskreno ni na sebe ni na druge". Ni kad je za 6 meseci završila srednju školu, ni kada je u 21. godini postala majka, završila fakultet prva u svojoj generaciji, ni kada je napustila siguran posao da bi započela samostalan biznis, nije tražila izgovore jer smatra da su oni najveći neprijatelji napretka.

Danas tridesetdvogodišlja Dragana Đermanović majka je dve devojčice, uspešna poslovna žena, partnerka konsultantske firme "PRpepper", uticajna blogerka i predavač.

Sloboda koju nosi mala sredina

Rođena je u srcu Bačke, u Odžacima gde je završila osnovnu školu, a to vreme pamti kao najbezbrižniji period života koji je provela sa divnim ljudima.

- Kada čovek odrasta u manjoj sredini to ima određene benefite, jer imate više prostora za igru i zabavu, a tu vrstu opuštenosti i slobode vam ne dopušta velegrad. Eto moje ćerke žive u Novom Sadu i samo su par puta izašle same ispred zgrade, a nas roditelji sa šest – sedam godina nisu mogli da nateraju da uđemo u kuću – seća se Đermanović.

Pokojni otac Slobodan Vujović završio je dva fakulteta i doktorirao na lingvistici, bio je profesor i direktor gimnazije u Odžacima.

- Bio je pisac i mislilac, čovek koji je u mene usadio ljubav prema pisanoj reči, ljubav prema intelektualnom. Majka, ekonomista, kao jako uporna i vredna žena naučila me je da ne postoji opcija za neuspeh i da nema nerešive situacije. Sa takvim stubovima i inicijalnim vrednostima koje sam dobila u porodici, bilo je teško ne uspeti.

Želja joj je bila da bude lekar i to ne bilo koji lekar, već neurohirurg, i zato je upisala Srednju medicinsku školu u Novom Sadu.

- Zašto baš u Novom Sadu? Iz jednog prostog razloga, moj otac je bio priznat i poznat intelektualac u Odžacima i to je bio razlog mog odlaska. Još kao četrnaestogodišnjakinja želela sam da me ljudi znaju kao Draganu Vujović, a ne kao ćerku Slobodana Vujovića.

Mala sredina u kojoj roditelji imaju integritet, kako kaže Dragana, ne razvija čoveka onako kako bi trebalo, ne ohrabruje ga da proba i da se trudi na način na koji je ona činila kada je došla na to "tržište" kakvo je bilo Novi Sad.

Buntovnica s razlogom

U prvoj godini srednje škole napravila je izvanredne rezultate, išla na takmičenja, ali već u drugoj, škola joj je postala dosadna, kao i čitav obrazovni sistem.

- Sa šesnaest godina sam napustila srednju školu. Stvar je jednostavna – smatrala sam da je gubljenje vremena čitave nedelje učiti jednu lekciju. Dešavalo se da ne odem u školu po mesec dana. Onda odem na par dana, odgovaram sve lekcije, odradim kontrolne, podobijam petice… i opet pauza.

Svoju glad za znanjem koje škola nije mogla da joj pruži, Đermanović je zadovoljila čitajući filozofe, teoretičare religije i nezaobilaznog Dostojevskog koji joj je i danas omiljeni pisac. Iako je napuštanjem srednje škole "rušila sistem", jer je mislila da je to opravdano, kao konvencionalna i tradicionalna osoba, uvek je verovala da je formalno obrazovanje jako važno.

- Posle sedam meseci potpune izolacije od spoljnjeg sveta, suočila sam se sa istinom da moram da završim srednju školu kako bih upisala fakultet. Tada sam upisala Hemijsko tehnološka školu i završila za šest meseci dok su moji vršnjaci bili tek druga godina.

Igrom slučaja posle Hemijske škole nije mogla da upiše medicinu, pa je nasumično izabrala fakultet na spisku. Bila je najbolji student u svojoj grupi na Katedri za srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Novom Sadu.

- Samostalno sam se izdržavala tokom studentskih dana, radila sam na gradskoj televiziji "Apolo", bila sam portparol NVO Civilna inicijativa Vojvodine, a bila sam i hostesa na sajamskim manifestacijama od sajma knjiga do sajma poljoprivrede gde sam kao studentkinja druge godine upoznala svog sadašnjeg supruga Nikolu.

Sa dvadeset godina je ostala u drugom stanju i znala je da je to veliki korak u životu, ali joj se činilo da u tom životnom dobu imati dete, porodicu, studirati i raditi, za nju predstavlja adekvatan izazov u trenutku kada joj se sve ostalo činilo običnim i već viđenim.

- U tim "negodinama" slušala sam sebe i znala sam da će mi porodica život učini lepšim, boljim, koloritnijim, jer partnerstvo za mene znači povećavanje mogućnosti za uspeh, to znači biti jači i pametniji za još jednu osobu, a ubrzo za još dve.

Kada je došla njena prva ćerka, Nikolina, postala je organizovanija, počela je više da ceni vreme i ljude, da dublje posmatra stvari, postala toplija i ljudskija. Dva meseca po rođenju ćerke, vratila se na posao, završila fakultet pre cele svoje generacije i sve je došlo na svoje mesto.

- Kada Nina spava učila sam u sebi, a kada je budna učila sam naglas kako bih je zabavljala i tako sam završila fakultet u 21. godini, a da ni jednom nisam pala ispit.

Lingvista u bankarstvu

Kao diplomac Filološkog fakulteta neočekivano, na nagovor prijatelja, počela je da radi u Vojvođanskoj banci kao pripravnik za marketing i odnose s javnošću da bi za samo nekoliko meseci ubedila nadređene da je ona najbolja osoba za PR menadžera i sa 23 godine je postala prva žena PR menadžer u bankarskom sistemu Srbije.

- U bankarskom sektoru sam provela sedam godina gde sam naučila da razmišljam korporativno, a to znači da kalkulišući sve činioce donesem dobru odluku i adekvatno je iskomuniciram kroz sistem – eksterno i interno.

Svoju poziciju PR menadžer u bankarstvu doživela je kao predstavnika naroda u tom konfuznom i nerazumljivom sistemu za običnog čoveka, a saradnici iz tog perioda su je videli kao sposobnu mladu osobu koja je odgovarala novinarima što pre je moguće i nenametljivo uspevala da plasira informacije starim novinarskim vukovima.

Uticajna blogerka

Sa suprugom Nikolom i ćerkama Nikolinom i Jovanom

Kako više nije videla prostora za napredovanje u bankastvu, odlučila je da napusti siguran posao i krene dalje.

- Poslednjih devet meseci na poslu predstavljali su mučenje za moj duh… Bila sam uplašena, ali sam napravila izbor. Uskoro sam započela samostalni konsultantski posao.

Te 2008. godine u Srbiji postaje sve popularniji globalni fenomen, društveni mediji. Kako je shvatila da "Internet neće imati nikad manje korisnika nego danas", svojim prvim blog postom Dragana Đermanović počinje da ispisuje novu stranicu u svom životu. Tada je počela da prati društvene medije za koje je shvatila da svakodnevno menjaju sve segmente života i da je u tome njena budućnost.

- Blog je moja velika ljubav od koje sam mnogo naučila pišući svaki svoj tekst. Iza svakog stručnog blog posta stoje stranice pročitanih naučnih radova, knjiga i stručnih časopisa, mnoga predavanja, intervjua sa ljudima koji su kreirali društvene mreže i blogove.

Želela je da, kako kaže, svaki posetilac njenog bloga dobije intelektualni poklon i da zna da nije izgubio vreme. Blog Dragane Đermanović doživeo je veliku popularnost i postao značajna tačka referenci mnogih diplomskih i master radova iz oblasti onlajn PR-a, sinonim za ozbiljnost i stručnost u oblasti drušvenih medija.

- Nastup na društvenoj mreži je toliko složen da ukoliko ga prepustite ljudima koji to ne razumeju ili su epitet "stručnjaka" za društvene medije stekli samo zahvaljujući ogromnom broju prijatelja i folovere, otvarate prostor za mnoge krizne i reputacione rizike što može da dovede do urušavanja brenda koji ste gradili godinama.

Promociju sopstvenih ideja nije želela da zadrži samo u virtuelnom svetu, već je na mnogobrojnim konferencijama i predavanjima širom sveta približila ljudima kroz direktnu komunikaciju svoja znanja i strast prema ovom društvenom fenomenu.

Kao najsvečanije predavanje, Dragana izdvaja najpopularniju kanadsku konferenciju "Web com" u zgradi UN u Montrealu 2011. gde je kao keynote predavač predstvila regionalne trendove u oblasti drušvenih medija pred 3.000 učesnika.

Poslednjim blog postom Dragana Đermanović se formalno odrekla mesta članice i koordinartorke sektora za online PR u Društvu Srbije za odnose s javnošću na kojem je bila godinama, jer nije došlo do željene sinergije u tom strukovnom udruženju.

- Pošto u životu ne umem da radim poslove polovično, odlučila sam da se povučem odatle i da sopstvenim primerom i radom promovišem PR, što sam do sada radila na svom blogu gde sam otvorila važne teme i predstavila značajne ljude iz struke.

Kada blogerka postane i direktorka

Godinu dana nakon prvog posta, 2009. osniva konsultantsku firmu "PRpepper" sa suprgom Nikolom koji je "sidro kompanije" i koji svojom racionalnošću dopunjuje i kanališe Draganinu otvorenost, emotivnost, plahovitost.

Potpuno se posvetila kompaniji gde primenjuje sva znanja koja je stekla, a nakon četiri godina poslovanja "PRpepper" se može pohvaliti različitim klijentima od IT kompanija kao što je "Apple" preko banka i finansijskih institucija, popularnih brendova, pa do Novaka Đokovića za kojeg Đermanović kaže da jedna od najinteresantnijih osoba koje je upoznala i sa kojim je radila, a susrela se sa mnogim planetarno poznatim ličnostima od Bila Klntona do profesora Majkla Portera.

- Nole je dobra, plemenita, pametna osoba koja voli ljude i pored toga što je vrhunski sportista ne propušta priliku da unapredi živote mladih ljudi putem svoje fonadacije.

Upravo tako i Dragana Đermanović želi da pomaže društvenoj zajednici i nada se da će uskoro podeliti poslovne obaveze na svoje saradnike, jer želi da se bavi konkretnim projektima koji će pomoći društvu, jer svaki dan u kojem ne učini nešto za druge je uzaludno potrošen.

Porodica - izvor inspiracije

Ni jedan poslovni uspeh za Draganu ne može se meriti sa srećom koju joj je donela porodica i roditeljstvo.

- Najveći blagoslov koji sam dobila je to što sam majka jedanaestogodišnje Nikoline i sedmogodišnje Jovane, njihova sreća mi je najbitnija, a po njihovim reakcijama na šale i izazove vidim da su one srećna deca i to je moj izvor inspiracije.

Svoje ćerke želi da nauči da će putovanjima proširiti vidike, jer njen suprug i ona smatraju da je bogatsvo u upoznavanju različitosti ukusa, kuhinja, arhitektura, umetnosti, načina života i zato često putuju.

- Svaki slobodan trenutak koristimo da odemo bar na vikend sami kao bekpekeri i onda šetamo dok nas noge ne zabole, a onda popijemo pićence na trgu neke svetske metropole i to je divan život.

Tako je obišla mnoge destinacije, ali je u Firenci shvatila da nije bilo uzalud sve što je učila i radila. Tada je shvatila da je sve imalo smisla i zato ukazuje svojoj deci koliko je važno obrazovanje.

- Obrazovanje će im pomoći da im se čovečanstvo pokaže u svoj svojoj lepoti i da razumeju to koliko je život pre i posle nas veliki, a koliko smo mi samo jedan detalj u tom moru ljudi, naroda, bogatstava i mogućnosti i zato treba da budeš obrazovan da bi mogao da razumeš svoje mesto u takvom jednom svetu u kome imaš čast da živiš baš u ovom trenutku.

Sa mentorom Milošem Čiričem

Može da proputuje celu planetu, ali "baterije potpuno napuni" u vikendici na Fruškoj gori gde ima vinograd i voćnjak i to je mala oaza njene porodice.

- Kada hoću potpuno da se odmorim, obučem svoj kombinezon, nabcim kačket, uzmem makaze za orezivanje i postanem "Gaga vinogradarka", a ove godine smo napravili i prvu rakiju i vina od svog voća i grožđa.

Poslovne obaveze, porodica, putovanja, predavanja, ostavljaju joj, ipak, vremena i za čitanje.

- U ovom mometu u skladu sa trenutnom životnom fazom, čitam "Gerila marketing" kao stručnu literaturu, a za svoju dušu čitam po sedmi put "Sećanja, snove i razmišljanja" od Karla Gustava Junga i uvek se vraćam njegovom poslednjem intervjuu u kojem na pitanje novinara da li mu se u životu desilo sve onako kako je želeo, Jung odgovara: "Da, desilo mi se sve onako kako sam želeo što ne znači da je sve bilo i najbolje za mene".

Zato Dragana Đermanović pronalazi "sreću i u patnji", jer veruje da nije sve što želimo i najbolje za nas.

- Treba prihvatiti da nam se u životu dešavaju stvari koje ne bismo izabrali na spisku želja i ne vidimo im smisao u tom trenutku, ali su mnogo važne za naš razvoj i budućnost, i zato se dese baš nama i baš tada. Zato su nam u životu potrebni mentori, ljudi vanrednog životnog iskustva i intelektualnih i emotivnih kapaciteta koji nam ukazuju na bitno i trajno. Mi sami sopstveni život ne umemo da posmatramo sasvim objektivno. Danas, kada se okrenem, iza sebe ne vidim samo svoj život već i ljude koji su ga obogatili. Pored roditelja i porodice, tu je i Miloš Čirič – moj mentor i prijatelj koji mi je pomogao da prevaziđem brojne lične i profesionalne izazove i kojem dugujem mnogo. Sada sam ja mentor i inspiracija drugima, svojim sjajnim saradnicima u "PRpepperu" zbog kojih i sama sijam još jače, ali i studentima, prijateljima i najbližima. Život je sinergija. Uspeh treba deliti sa drugima, kao i izazove i neprilike. Čovek jeste samo deo.

Irina Milošević

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.