Dragoljub Vukadinović, predsednik UO holdinga "Metalac" - Ja sam slobodan čovek

Dragoljub Vukadinović

Na prvi posao je skoro uvek kasnio i sa novinama u ruci čekao kada će se kapije fabričkog kruga ponovo otvoriti. Sve dok jednog dana sebi nije rekao: "Dragoljube ovako više ne može". Po sopstvenom priznanju bio je to "klik" u glavi koji mu je promenio život. Od tada je prošlo skoro četiri decenije, a on ne samo što nikada više nije zakasnio na posao, nego je postao jedan od najcenjenijih privrednika u Srbiji.

Patriota i pasionirani navijač "Partizana". Slobodu smatra svojim najvećim životnim uspehom, a uspeh da od "Metalca" stvori evropski brend stavlja tek na treće mesto.

Dragoljub Vukadinović rođen je u Crnog Gori u Mojkovcu, u porodici sa sedmoro dece. Otac koji je jedini radio trudio se da ih sve odškoluje.

- Otac je prvo želeo da ja budem pilot, pa da upišem pravo, a ja sam hteo da učim nešto od tehničkih nauka. Tako sam upisao Tehničku školu u Podgorici i onda nastavio studije u Beogradu na Tehnološkolm fakutetu.

Bez kašnjenja

Bio je stipendista Valjaonice bakra u Sevojnu, tako da je po završetku fakulteta 1972. godine tamo dobio prvi posao.

- Prva dva- tri meseca, malo malo pa zakasnim na posao. Valjaonica je puštala radnike u 6, pa tek u 7 sati. Kada zakasnim ja tu malo pročitam novine, ali nemam gde kafu da popijem i popušim cigaretu. I tako jedno 3 meseca i kažem sebi "Dragoljube ti moraš da radiš 40 godina, ovako više ne može". Od tada nikada nisam zakasnio na posao, imao sam sreću da sam bio zdrav, ni na bolovanje nisam išao – priseća se u razgovoru za "eKapiju" prvi čovek "Metalca".

Čak je i kao direktor, kada su, donekle, privilegije normalne, dolazio na vreme na posao.

- Ako sam došao sa puta u 4 izjutra, ja sam i tada u 7 dolazio na posao. To je bio moj "klik" u glavi da kada nešto radim, to radim ozbiljno i odgovorno.

A što mi ne učini, znam ja tvoje…

Suprugu, magistra farmacije, je upoznao u studentskim danima. Kako nije mogao da je zaposli negde u Užicu, a njen otac je bio kadrovik u Željezari Sisak, tako je 7. maja ’73. Vukadinović spakovao dve torbe i već sutradan počeo da radi u Sisku. Tamo mu se rodio stariji sin.

Kaže da je posle dve godine i tri meseca ipak želeo da dođe i radi u Srbiji.

- Nisam hteo u Crnu Goru, jer iako sam Crnogorac srpskog roda, ne volim taj pristup radu i odgovornosti - ako mu učiniš 100 puta, a ne učiniš 101. put, odmah će ti reći da ne vrediš, a nabrojaće ti da su ti takvi i preci bili.

Od tog crnogorskog mentaliteta čini se da je do danas zadržao patrijahalnost, porodicu smatra najvažnijim osloncem u životu. Dosta je u kontaktu sa rodbinom, što je takođe odlika Crnogoraca.

Kako to obično biva, svi vuku korene iz nekog plemena. Tako su njegovi su iz plemena Drobnjaka, sa Čeva, koji su pre 300 i nešto godina došli u okolinu Mojkovca i promenili prezime u Vukadinović.

Čak je istražio i svoju lozu, napravio stablo. Od tada je prošlo više od 15 godina, pa planira u skorije vreme da doda i nove grane, podmladak Vukadinovića. On je širenju stabla doprineo sa dva sina, na koje je ponosan. Obojica rade u "Metalcu".

Priča zvana "Metalac"

U vreme kada je iz Siska želeo da pređe u Srbiju, "Metalac" je raspisao konkurs, tražili su inženjera tehnologije. Igrom slučaja još kao student čitao je da se Milanovac neprestano razvija, a i putnici iz autobusa kojim je išao iz Crne Gore za Beograd uvek su tu odmarali. Osim što je tako poznavao grad, na odluku da se preseli uticalo je i to što je čitao kako u "Metalcu" svake sedmice dele platu.

Međutim kad je on došao, firma je bila u stečaju. Na početku je odmah dobio stan, prihvatio posao za solidnu platu i skrasio se u Gornjem Milanovcu.

- Radio sam odgovorno i rezultati rada su bili zapaženi pa su me počeli gurati na neke odgovorne funkcije – kaže sagovornik "eKapije".

Tako je Dragoljub Vukadinović od inženjera preko direktora razvoja stigao do generalnog direktora. Punih 16 godina bio je generalni direktor "Metalca", sve do aprila 2005. godine kada je tu dužnost predao svom dugogodišnjem prvom saradniku Petrašinu Jakovljeviću, a sam preuzeo mesto predsednika Upravnog odbora holdinga. "Metalac" je sa Vukadinovićem ušao u prvu ligu najuspešnijih preduzeća, a on lično u privrednu elitu.

Nije od onih koji smatraju da kada oni odu nastaje potop. Jakovljevića je za preuzimanje funkcije "pripremao" godinama. Direktorsku fotelju mu je predao uz tri koverte, naglašavajući da ako bude bilo nekih problema, koverte otvara redom. U prvoj je pisalo: ako se radnici bune za plate, moraš naći načina da im udovoljiš, da obećaš i obećano ispuniš. U drugoj je pisalo, ako se opet nešto tako desi probaj da reorganizuješ firmu i obećaš da će posle toga biti bolje. U trećoj koverti je stajalo: ako si došao do treće, piši i ti tri nove koverte pa predaj nasledniku…

Iako ovaj potez nije smislio Vukadinović, neosporan je pozitivan duh čoveka koga su upravo radnici i prvi put postavili za direktora, čoveka koga saradnici oslovljavaju sa predsedniče, čoveka koji se ne libi da kaže sve što misli. Sledeće godine namerava da ode u penziju, ali da li će se u potpunosti povući iz života "Metalca" zavisiće umnogome od akcionara, jer kako kaže "puno je onih koji bi da ostane, da bar ponekad dođe u fabriku".

(Foto: Metalac.com)

Na pitanje da li će moći bez "Metalca" kaže da hoće, da se čovek na sve navikne:

- Ako kompanija krene uzlaznom putanjom i ako ne bude drastičnih promena od situacije koja je sada, ja ću moći bez "Metalca". To će značiti da sam kompaniju ostavio na zdravim temeljima.

Iako kaže da ga mnogi smatraju diktatorom u donošenju i sprovođenju odluka, on kaže:

- Ja naprotiv mislim da sam demokrata u donošenju, ali priznajem da sam diktator u sprovođenju odluka. Jer, ja sve proveravam. Kad mi neko kaže "pa zar nemaš poverenja u mene", odgovaram da imam, ali da je moje da proveravam čak i da li je poverenje opravdano.

Trenutak kada umalo nije "digao ruke"

Iako posle više od tri decenije provedenih u gornjomilanovačkoj fabrici, sve izgleda kao da je išlo uzlaznom putanjom, Vukadinović kaže da je u jednom trenutku pomislio da se u "Metalcu" ništa ne može učiniti.

- Posle dvojice ambicioznih direktora koji su nešto preduzimali, došao je jedan koji ništa nije pokretao četiri godine. Tada sam sa prijateljima kupio mašine i počeo da se ozbiljno bavim proizvodnjom plastike i plastične ambalaže. U trenutku kada sam već dao ostavku na mesto direktora proizvodnje u "Metalcu" i kada sam za mesec sam trebao da odem, radnici su podigli štrajk, nakon čega je direktor dao ostavku. Na jednom od sastanaka radnika rekli su da "samo Vukadinović može to da reši". Iako mi je taj biznis sa plastikom donosio više novca, želeo sam da "Metalac" uspe, ostavio sam sebi vremena za razmišljanje, posle čega sam radničkom savetu dao 7 uslova pod kojima prihvatam funkciju.

Zahtevao je povećanje plata zaposlenih za 30%, da plata generalnog direktora u odnosu na minimalnu zaradu u preduzeću bude najviše u srazmeri 7:1, da se poveća broj kadrova sa visokom stručnom spremom. Tražio je i diversifikaciju progama, modernizaciju proizvodnje i uvođenje informacionih tehnologija. Radničke savete smatrao je "paravanima za nesposobne direktore" i stoga po svaku cenu insistirao da "Metalac" uđe u privatizaciju putem dokapitalizacije.

Sada već čuvena, sedma tačka je bila da ako ikada ponovo budu pokretali štrajk, ključeve od njegove kancelarije će naći okačene na kapiji.

Odbio da bude ikebana u Vladi

Nedavno je odbio poziv na mesto potpredsednika Vlade za privredni sitem.

- Ima tridesetak privrednika koji zaslužuju to mesto. Neću biti skroman pa reći da i sebe ne svrstavam među njih. Međutim nisam mogao da prihvatm mesto u Vladi u kojoj se vrše samo kozmetičke promene i to promene koje su donete posle donošenja budžeta za tu godinu. Nisam mogao prihvatiti poziv kada je neizvesno koliko će ta vlada trajati, jer ja sam shvatio da tu privrednik dođe kao ikebana, da kažu "eto došao je privrednik, a nije ništa uspeo da uradi".

Smatra da bi trebalo ponuditi privredniku mandat na početku Vlade i dati mu odrešene ruke, da izvrši strukturne reforme, jer sa ovakvom privrednom situacijom, kada se zbog kursa, stope inflacije ne može ništa planirati, "sve je teže izdržati".

- Ali sam prihvatio da budem savetnik potpredsednice Vlade Verice Kalanović, da ne kažu da je privreda potpuno sve odbila…

Slobodan čovek

Iako je njegovo ime postalo sinonim za "Metalac", on pak svojim najvećim uspehom smatra ličnu slobodu.

- Moj najveći uspeh je sloboda. Nemam nikakve afere, ne vezuju me za korupciju, nisam kažnjavan. Slobodan sam da pričam sa vama i sa svim novinarima, da mogu da kažem ono što mislim. A uvek mislim šta pričam.

Drugim ličnim uspehom smatra porodicu. Njemu je njegov otac predao časno prezime, a on sada želi da svojoj deci preda neukaljan obraz.

- Mi smo složna porodica, moja deca su odrastala onako kako što sam ja odrstao.

Iako se oženio u 26 godini, negira konstataciju da je tada bio mlad. Kaže tada je to bilo krajnje vreme.

Sastanke nikada nije zakazivao subotom i nedeljom jer misli da to vreme pripada porodici. U njegovoj kući se vikendom uvek doručkuje i ruča u isto vreme, bez obzira gde je ko pre toga bio.

Putovanja su mu pasija. Nedavno je sa suprugom posetio Istambul, apre toga je 25 dana upoznavao zemlje Južne Amerike. Za njega to nisu odmori, jer gde god da ode, teži da što više obiđe, vidi, upozna...Supruzi je obećao da će uskoro ići u SAD.

Iako je zagazio u sedmu deceniju, nijednu zimu nije preskočio da ne ode na skijanje.

"Partizan" u srcu

Dragoljuba Vukadinovića možete često videti na fudbalskim stadionima. Okoreli je "Partizanovac", ali neretko kao potpredsednik Fudbalskog saveze Srbije putuje i sa našom reprezentacijom. S obzirom na dobro poznatu činjenicu da kompanija "Metalac" sponzoriše lokalne klubove u mngim sportovima, da uskoro počinju i sa izgradnjom fudbalskog stadiona u Milanovcu, na pitanje "Metalac" ili "Partizan" odgovara "ipak "Partizan", jer prva ljubav zaborava nema".

Iako je do fakultetskih dana bio aktivan fudbaler, danas se rekreira samo šetnjom, ili ponekom partijom stonog tenisa sa sinovima.

Kafane voli, ali samo na dva-tri sata.

- Vikendom 2-3 sata traćim vreme na razne priče o svemu i svačemu u kafićima kod "Gruja", "Mocartu" ili "Jabuci" u Gornjem Milanovcu. Subotom popodne obavezno na utakmicu. Umereno pijem, nemam potrebe da sedim dugo, ali imam potrebu da svaki dan posedim malo s prijateljima. Ne volim mnogo da pričam, ali volim da se družim i slušam druge.

Smatra da je čovek bogat onoliko koliko je potrošio, a ne koliko je zaradio. Za sebe kaže da nije "stipsa". Jer veruje da "ko nije delio taj nije ni množio". Zato, Dragoljub Vukadinović zagovara izreku "pustiš ti, pusti Bog, stisneš ti stisne i Bog".

J.Đ.