Izvor: eKapija | Petak, 27.05.2016.| 12:07

Aco Gagić, predsednik Udruženja "PHP Srbija" - IT je šansa i za državu i za građane, ali svi će morati mnogo da rade

Aco Gagić
Beograd će ovog vikenda, 28. i 29. maja, biti domaćin svetskoj eliti u svetu PHP programiranja. Na konferenciji "PHP Serbia 2016" u zgradi opere "Madlenianum" u Zemunu publika će imati priliku da čuje predavanja i izlaganja nekih od najpoznatijih i najistaknutijih stručnjaka u ovoj oblasti.

Organizator konferencije je udruženje "PHP Srbija", čiji predsednik Aco Gagić u razgovoru za portal "eKapija" kaže da će ovo biti njihova najveća, ali i najznačajnija konferencija do sada, kako zbog predavača koji dolaze tako i zbog odjeka u domaćoj i evropskoj zajednici.

- Sada smo definitivno postali vidljivi van granica Srbije i postojimo na mapi događaja kada su u pitanju programerske konferencije. Očekujem mnogo dobrih predavanja i još bolje diskusije na pauzama - kaže Gagić.

Kao posebnu zanimljivost predstojeće konferencije, Gagić ističe zajedničko predavanje koje će o temi testiranja aplikacija održati Sebastian Bergman i Kiran Meknalti.

- Prvi put dva velika stručnjaka pričaju o svojim alatima. Većina programera misli da su ova dva alata konkurentna a to zapravo nije tačno. Predavači će nam to pokazati premijerno na našoj konferenciji, prvi put zajedno za govornicom. Mislim da će publika zaista uživati u ovom predavanju i da ce imati štošta novo da nauči u korišćenju ovih alata - objašnjava Gagić.

eKapija: Organizator konferencije "PHP Serbia 2016" je udruženje "PHP Srbija". Kada je nastalo udruženje i sa kojim ciljevima? Koliko ste zadovoljni postignutim rezultatima?

- Sredinom juna 2012. godine nekoliko programera se okupilo kako bi pričali o programskom jeziku. U to vreme bilo je vrlo malo događaja te vrste, a još manje ljudi koji bi se stalno okupljali i pričali o nečemu stručnom potpuno besplatno.

Nakon prvog okupljanja vrlo brzo smo shvatili da ako želimo nešto ozbiljno da radimo onda moramo od samog početka da krenemo tim putem. Iz tog razloga smo i osnovali udruženje kako bismo bili i pravno legalni.

Ciljevi su se vremenom menjali ali oni glavni su i dalje isti - širenje i unapređenje IT zajednice korisnim predavanjima, događajima i radionicama koje udruženje pravi. Iako smo krenuli veoma ozbiljno i verovali u ideju, prezadovoljni smo postignutim rezultatima do sada.

eKapija: Koje su glavne dosadašnje aktivnosti udruženja i kakvi su planovi za budućnost?

- Prethodne gotovo četiri godine bile su turbulente i dinamične. Iza nas je desetina predavanja upućena različitim profilima ljudi, nekoliko velikih konferencija koje su prerasle okvire domaće publike, nekoliko radionica, panel diskusija, gostujućih predavanja i saradnji sa drugim udruženjima i kompanijama.

Plan je da nastavimo sa tim aktivnostima kao do sada uz fokus na edukaciju. Takođe, u skorijoj budućnosti pripremamo i naš sajt za koji očekujemo da raste zajedno sa udruženjem.

eKapija: Danas mnogi mladi ljudi u Srbiji razmišljaju o prekvalifikaciji, naročito mladi inženjeri u manje popularnim strukama u kojima su male mogućnosti da se zaposle. Da li biste im preporučili put prelaska u IT industriju?

- Naravno, ali treba biti oprezan. Onaj ko se odluči da se prekvalifikuje prvo bi trebalo da zna da nije sve onako kako predstavljaju mediji. Prelaz neće biti nimalo lak. Štaviše, za nekog ko nije uopšte u IT svetu može da bude veoma bolan.

Mediji neprestano pišu kako je dovoljno završiti nekakav kurs da bi se dobila plata od 1.000 EUR. To nije tako, niti će ikada biti. Prvo ide kvalitetan i uporan rad pa se tek onda može pričati o plati. To je najbitnije da neko shvati pre nego što krene u prekvalifikaciju.

Kada je o platama u PHP programiranju reč, u početku, dok nemate iskustva niti referenci, nije retkost da se radi i volonterski ili za platu oko 200-300 EUR mesečno.

Tek nakon toga, kad se stekne određeno iskustvo, a to je obično nakon 12 meseci može se govoriti o plati Junior programera koje mogu da idu od 600-700, pa i do 1.000 EUR.

Programeri sa većim iskustvom, obično višegodišnjim, mogu da zarade u dvostruko, dok su oni pravi Senior programeri, kakvih nema puno, mesečno plaćeni i po 3-4.000 EUR.

eKapija: U Srbiji je velika potražnja za kvalitetnim IT resursima. Koji su najveći izazovi sa kojima se poslodavci susreću kada je u pitanju IT kadar?

- Problem svakog poslodavca danas jeste nedostatak kvalitetnih stručnjaka, a potražnja za kadrovima ne prestaje da raste. Pogledajte svaki portal koji se bavi objavljivanjem oglasa za posao i videćete da je ponuda poslova zaista impresivna.

Kompanije zato polako menjaju strategiju i počinju da rade na tome da sami stvore stručnjake i da im omoguće odgovarajuće uslove za razvoj.

Većina ljudi u IT industriji zaista voli svoj posao i trudi se da konstantno podiže nivo svog znanja. Najveća im je briga može li kompanija u kojoj rade da ih prati u tome i da li će umeti da ceni njihov uloženi trud. Jedan od čestih razloga promene posla je upravo to.

eKapija: Smatrate li da obrazovni sistem u Srbiji podržava ove potrebe tržišta za kvalitetnom radnom snagom? Da li bi uvođenje školovanja za konkretne programske jezike, poput PHP-a, na državne fakultete moglo da reši problem kvalitetnih stručnjaka?

- Obrazovni sistem ne prati zahteve tržišta niti u broju niti u kvalitetu koji tržište zaslužuje. Mora još mnogo toga da se uradi kako bi se dostigao evropski nivo edukacije kada je u pitanju formalno obrazovanje.

Fakulteti bi konstantno trebalo da vode računa o tekućim potrebama tržišta i da u skladu sa tim prilagođavaju plan i program, posebno na završnim godinama.

Za učenje programiranja programski jezik nije toliko bitan koliko je važno buduće programere učiti da razmišljaju.

Neophodna je bliža saradnja sa strukovnim udruženjima i "PHP Srbija" na tome intenzivno radi.
Započinjemo saradnju sa fakultetima, ne samo u Srbiji, već i u zemljama u okruženju, kako bi studenti što češće slušali predavanja ljudi koji programiraju na pravim projektima svakoga dana kao i da se organizuje studentska praksa gde će budući programeri moći da steknu praktična znanja.

eKapija: Neformalno obrazovanje u IT sferi Srbiji je u velikom zamahu i postoji mnogo škola i kurseva koji se nude budućim polaznicima. Kakav je zapravo njihov kvalitet? Koliko je izbor kurseva u skladu sa potrebama tržišta?

- Ja sam pobornik neformalnog obrazovanja. Voleo bih da ga ima više i da je kvalitetnije. Trenutno imamo širok spektar kurseva koji se mogu videti na svakom koraku, ali smatram da nisu zadovoljavajućeg kvaliteta i da bi na tome svi morali da porade ako se želi deo svetskog IT "kolača" koji svi pominju.

eKapija: Šta država može da uradi da poveća kapacitete domaće IT industrije i omogući Srbiji da uzme veći deo tog "kolača"?

- Ono što bi država najpre trebalo da uradi jeste da ne stoji na putu i koči mlade ljude koji mogu da osvoje to tržište. Tačnije, ne bi trebalo povećavati namete, opterećivati dodatnim zakonima i, naročito, ne gurati politiku u IT svet. Sve su to načini na koje država može da pomogne.

Miloš Vlahović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.