Izvor: eKapija | Utorak, 16.10.2012.| 14:32

Kuće po meri tradicije - Beogradska "Logistika" u projektovanju savremenih objekata neguje iskustvo starih graditelja

Dom kulture Guča
(Stara srpska kuća)

Kao što Nemac u Bavarskoj gradi kuću, kao što Grci grade grčke kuće, tako bi i Srbi trebalo da drže do svoje tradicije.

Srpske, domaćinske, etno ili kuće podneblja – na njima se zasniva višedecenijski entuzijazam profesora, arhitekte Božidara Petrovića, na istraživanju i primeni iskustava narodnog graditeljstva.

Početkom sedamdesetih ovaj profesor bio je usamljen u svojim stavovima da bi u Srbiji trebalo da pravimo kuće po uzoru na iskustvo starih graditelja. Danas je na njegovim idejama i delima izrastao jedan neotradicijski pokret, koji nadilazi okvire arhitekture i ima jasne šire kulturološke dimenzije.

Ovakve ideje polovinom devedesetih godina institucionalizovane su u Projektnom centru "Logistika", u kome nastoje da iskustva naših predaka u izboru lokacije, materijala, rasporeda prilagode potrebama današnjih investitora.

Do sada "Logistika" je učestvovala u projektovanju hotela, motela, porodičnih kuća, vila, svešteničkih domova, hramova, domaćinstava za seoski turizam, javnih objekata, farmi, a svi objekti imaju jednu zajedničku kakteristiku - rađeni su u stilu srpske kuće.

Pečat tradicije

- Od Dinare do Carigrada jedna je kuća- na četiri vode, četiri strane, a trem je obavezno u obliku slova "G" ili "P. Nekad je pokrivena slamom, nekad šindrom, kasnije je išao crep. Sadržaj zavisi od toga koliko je kuća bogata i što kažu koliko ima čeljadi - objašnjava u razgovoru za "eKapiju" karakteristike tradicionalne srpske kuće inženjer Slavoljub Zakić, iz projektnog centra "Logistika".

Srpska kuća nosi pečat kraja u kome je, a bitan element u njihovoj izgradnji je materijal, te su oni uglavnom prirodni: drvo, kamen i pečena zemlja odnosno cigla.

Dom kulture Guča
(Kuća Lukića u selu Babajić nakon rekonstrukcije)

Zakić priča da je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih, po Srbiji počelo masovno građenje kuća, a nekadašnja naselja stvarana po meri čoveka i zajednice, u skladu sa prirodom i ambijentom, postajala su zastrašujuća stovarišta kuća. Otud "alpske" kuće u Šumadiji, krajiške u Vojvodini...

Situacija je takva i jer Prostorni plan Srbije ne predviđa izgradnju tipskih kuća, poput recimo Slovenije, pa u projektnom centru "Logistika" na sve načine pokušavanju da zadrže duh srpskog graditeljstva.

Sagovornik "eKapije" kaže da je sledeći iskustvo naših predaka, veštom primenom materijala iz prirodnog okruženja i poštovanjem osobenosti podneblja, i danas moguće postići izuzetne arhitektonske domete.

U "Logistici", ipak, veruju da savremeni graditelj ne sme slepo kopirati dela naših predaka nego mora da transponuje i stvaralački prilagodi staro srpsko graditeljstvo i ostvari duboku vezu starog i novog.

Sinergija starog i novog

Kako kaže Zakić, ideja nije da zidaju kuće kakve su bile pre 100 godina već da zadrže logiku razmišljanja u pogledu gradnje.

- Ideja nije u tome da moderni čovek treba da živi u kući iz XIX veka sa ognjištem, na način koji bi bio neprilagođen njegovim potrebama. Duh nasleđa u njima iskazuje se na druge načine. Nesporazum je u tome što neki ne shvataju našu ideju da pravimo kuće po uzoru na iskustvo starih graditelja, od materijala koji su izdržali probu vremena i odabranim lokacijama - objašnjava inž. Slavoljub Zakić iz projektnog centra "Logistika".

Spoljašnost objekata, koji nastaju u ovom projektnom centru, spolja odiše tradicijom, ali unutrašnjost ne mora da se razlikuje od bilo kog enterijera današnjice. Kuće profesora Petrovića su, prema rečima sagovornika "eKapije", odreda najsavremenije opremljene, građene od najboljih savremenih materijala.

Dom kulture Guča
(Zgrada opštine Aleksinac)

- Ne postoji nijedan sadržaj poznat današnjem čoveku koji ne može da se integriše u nju. To su kuće primerene potrebama današnjeg čoveka, sa garažama za automobile, opremljene centralnim grejanjem, kupatilom, video nadzorom, svetlim prostranim sobama...

Ta iskustva moguće je primeniti kod javnih, proizvodnih i stambenih objekata. Do sada je u stilu srpskih kuća urađeno nekoliko stotina projekata: reskonstrukcija doma Nikolaja Velimirovića u Kraljevu, zgrada opštine Aleksinac, Dom kulture u Guči, više od 100 porodničnih kuća što rekonstrukcija što novih...

I tu nije kraj. Po uzoru na tradicionalne srpske kuće ovaj biro trebalo bi da uradi projekat za izgradnju objekta za smeštaj trubača u Guči, a nekoliko završenih projekata čeka investitore.

Takav je projekat za obnovu trpezarije i konaka manastira Zočište na Kosovu i Metohiji, koji je "Logistika" uradila po nalogu Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Kosova i Metohije u Leposaviću. Ovaj projektantski biro izradio je projektnu dokumentaciju pre gotovo 5 godina, koju je finansirao manastir preko Ministarstva za Kosvo ali nedostaje novac za početak radova.

I projekat mehane iz 19. veka u Laznici pored Žagubice čeka investitora. Projektna dokumentacija urađena je u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Smederevo koji je i odobrio i glavni projekat. Opština koja je naručila izradu nema para pa se traži investitor.

Prema projektu, kako kaže Zakić, predviđeno je da mehana postane naučno-istraživački centar. Naravljene su modifikacije u krovnoj konstrukciji, koja je do sada bila neiskorišćena a po kojoj bi nekadašnja mehana dobila i smeštajne kapacitete.

Dom kulture Guča

- U opštini su planirali da tu bude jedna vrsta istraživačkog centra. Objeklat bi preko dana mogao da radi i kao restoran, dok bi istovremeno bio neka vrsta istraživačkog centra gde bi dolazile ekskurzije, bili održavani seminari, savetovanja, a mogle bi da se održavaju i izložbe slika, promocije, pesničke večeri. Po projektu je predviđeno desetak soba, pa bi u potkrovlju moglo da se smesti 30, do 40 ljudi. Tako bi mehana samu sebe mogla da održava.

Prepoznatljivost

- Svi narodi koji drže do svoje tradicije i dostojanstva neguju svoje graditeljstvo. Čim kročite na tlo neke od njih znate gde ste čim podignete glavu. Odmah vam je jasno da ste u Španiji, Švajcarskoj, Francuskoj... – objašnjava Zakić važnost očuvanja narodne tradicije u graditeljstvu i zašto bi Srbi trebalo da se drže svog stila gradnje.

- Pogledajte naše prijatelje Grke. Kuće jasnih linija, jednostavne, beli zidovi, beo kamen, prozori u plavom. Šta je to? Boja njihove zastave! Imamo odličan primer zgrade engleske ambasade u Beogradu. Tipična njihovo kuća. Odmah prepoznatljiva, kao i poruka: to smo mi - ističe Zakić.

Cena

Kada je reč o ceni izgradnje objekata u stilu srpski kuća, Zakić kaže da što se tiče same projektne dokumentacije koštaju kao bilo koja druga kuća, dok su u izvođačkom delu malo skuplje zbog drvenog dela krovne konstrukcije.

I.B.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.