Izvor: Politika | Utorak, 21.04.2009.| 09:54

Termoelektrana-toplana u Novom Sadu biće prvi novi elektroenergetski objekat u Srbiji koji će se naći na mreži od 2012. godine

Republička vlada je dala saglasnost EPS za model privlačenja strateškog partnera za izgradnju nove termoelektrane-toplane u Novom Sadu, uz ranije već date saglasnosti za strateška partnerstva u izgradnji novih termoblokova u Obrenovcu i "Kolubari B". Novo moderno postrojenje za proizvodnju električne i toplotne energije u Novom Sadu, koje bi koristilo prirodni gas, trebalo bi da košta oko 200 mil EUR, a biće, najverovatnije, prvi novi elektroenergetski objekat u Srbiji koji će se naći na mreži od 2012. godine.

Pre raspisivanja tendera za izbor strateškog partnera potrebno je da se formira nova kompanija čiji će suvlasnici biti EPS i grad Novi Sad. Ona će potom, u skladu sa utvrđenim modelom, raspisati tender. Elektranu će zajednički graditi EPS, Novi Sad i strateški partner, a procenat vlasništva u novom nezavisnom proizvođaču energije odrediće vrednost onoga što se unosi u novo preduzeće – zemljište, infrastruktura, postrojenja... Mogućim partnerima biće ponuđene dve opcije – modernizacija postojeće TE-TO "Novi Sad" ili izgradnja potpuno novog postrojenja.

Interesovanje za ovaj projekat je ranije pokazalo 18 strateških partnera iz sveta, a tek kad se raspiše tender biće jasnije koliko će i da li će recesija i investicije od oko milijardu i po evra u TE "Kolubara B" i TE "Nikola Tesla B3" smanjiti interesovanje potencijalnih partnera.

Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, najavljuje velike investicije upravo u gasne elektrane.

– Prva takva elektrana trebalo bi da bude građena u Novom Sadu, a druga možda u Novom Beogradu. Njihova prednost je što su jevtinije od elektrana na ugalj i što se mogu sagraditi u kratkom periodu. Razmišljamo da izgradimo slična postrojenja i u Nišu i Kragujevcu – rekao je Škundrić.

Dragomir Marković, generalni direktor EPS, objašnjava da je od dana kada se raspiše međunarodni konkurs do završetka gradnje nove elektrane u Novom Sadu potrebno oko dve i po do tri godine. Elektroprivreda Srbije neće učestvovati u gradnji ostalih gasnih elektrana u Srbiji. Kad je reč o beogradskoj gasnoj elektrani, to će, očekuje se, biti partnerstvo "Beogradskih elektrana" sa nekom drugom kompanijom.

– Tek kada proradi nova TE-TO "Novi Sad", možemo da očekujemo smanjenje elektroenergetskog deficita, jer ne možemo krenuti u gašenje neefikasnih, starih, ekološki neprihvatljivih jedinica termoelektrana dok imamo manjak energije. Planovima razvoja EPS-a, u čijem sastavu radi TE-TO "Novi Sad", koja je u "Panonskim elektranama", predviđena je izgradnja novog gasno-parnog bloka snage 480 megavata električne i 300 megavata toplotne snage. Studija koju je uradio "Energoprojekt" pokazuje da je višestruko isplativije praviti novi objekat u Novom Sadu nego pristupiti modernizaciji postojeće tehnologije. Novi blok u Novom Sadu godišnje bi trebalo da proizvodi do 3,3 milijarde kilovat-časova električne energije, od čega bi se 840 miliona kilovat-sati isporučivalo Novom Sadu – istakao je Marković.

Taj objekat ima prednost i sa ekološkog stanovišta. Elektrana u Novom Sadu kao energent će trošiti prirodni gas, a iskustva okolnih zemalja potvrđuju da su takvi projekti isplativi. Izgradnja postrojenja sa gasno parnim ciklusom doživljava bum u Evropi i svetu. Sve poznatije kompanije razvijaju programe velikih gasnih turbina i taj program odvijao se paralelno sa razvojem avio-industrije, gde se koriste takve turbine. "Siemens" je recimo u program razvoja najveće gasne turbine na svetu od 350 megavata za poslednjih pet godina investirao 550 mil EUR. Na primer, "džambo-džet" u letu ima, figurativno rečeno, elektranu od 50 megavata!

Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa", smatra da bi to javno preduzeće moglo da učestvuje u gradnji dve gasne elektrane u Novom Sadu i Nišu. On je ukazao da je uobičajeno da se takve firme doregistruju za proizvodnju ili trgovinu drugim energentom.

On je svojevremeno izrekao stav da to ne bi bio monopol, već razvojna i komercijalna komponenta državnog preduzeća. Na taj način bismo obezbedili opstanak domaće kompanije kao dominantnog snabdevača na tržištu, smatra Bajatović.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Politika od 21.04.2009.)

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.