Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Šta ne valja u aktuelnom Zakonu o zaštiti konkurencije?
Izvor: Tanjug
Sreda, 04.10.2017.
11:48
Sreda, 04.10.2017.
11:48
Komentari
Ilustracija (Foto: sergign/shutterstock.com)
- Jedan od osnovnih postulata Konvencije je razdvajanje istražne od funkcije odlučivanja u krivičnim stvarima. Organ koji vodi istragu ne može u isto vreme da odlučuje o tome da li postoji povreda konkurencije i da izriče sankcije - kaže za Tanjug Dijana Bajalović Marković, prva predsednica Komisije za zaštitu konkurencije.
Prema njenim rečima, u Zakonu za zaštitu konkurencije Srbije pomenuti postulati nisu ispoštovani.
Kako objašnjava, još u vreme donošenja Zakona 2009. bilo je poluglasnih primedbi stručne javnosti u pogledu novoustanovljenih ovlašćenja Komisije za zaštitu konkurencije i postupka koji se vodi pred Komisijom.
Komisija je tim zakonom, kaže, dobila ovlašćenja koja su karakteristična za krivični postupak.
Naime, ona može da vrši nenajavljeni pretres prostorija "osumnjičenih" kompanija bez sudskog naloga, može da izriče "mere zaštite konkurencije", koje se sastoje u obavezi plaćanja novčanog iznosa u visini do 10% ukupnog godišnjeg prihoda kompanije - drugim rečima, da izriče visoke novčane kazne, navodi Bajalović Marković.
- Komisija može da kompaniju "pokajnika", koja dostavi dokaze o postojanju kartelnog sporazuma, oslobodi od kazne ili je ublaži, može da izriče i druge mere u cilju uspostavljanja ili jačanja konkurencije na tržištu, od kojih neke predstavljaju ozbiljno ograničenje privatne svojine - mere razdvajanja kompanija, otuđenja akcija ili imovine, ustupanja prava intelektualne svojine i slično - precizira sagovornica Tanjuga.
Prema njenim rečima, zakonom nisu ustanovljene garancije da će Komisija ova ovlašćenja koristiti isključivo u javnom interesu, da će se postupak pred Komisijom voditi pravično i transparentno, te da će izrečene sankcije i mere biti proporcionalne težini učinjene povrede zakona i cilju koji se namerava postići njihovim izricanjem.
- Postupak koji se vodi pred Komisijom je vrlo šturo uređen u Zakonu iz 2009. U velikom broju pitanja primenjuju se pravila opšteg upravnog postupka, koja su neadekvatna, jer Komisija faktički vodi kvazi-istražni i kvazi-sudski postupak i izriče upravne mere koje su po svojoj težini jednake krivičnim sankcijama - kaže Bajalović Marković.
Napominje da Komisija ima i ovlašćenje da samostalno usvaja akte kojima precizira način primene zakonskih odredbi, i ocenjuje da to predstavlja "jedinstvo vlasti u malom".
Iako je po slovu zakona samostalan i nezavisan organ, faktička nezavisnost Komisije od političkih i svih drugih uticaja je, po njenom mišljenju, dovedena u pitanje načinom izbora predsednika i članova Saveta Komisije.
Zakonski uslovi koje kandidati moraju ispunjavati se, naime, krajnje široko tumače, kaže Bajalović Marković.
Sadašnji sastav Komisije je, inače, izabran 2013. godine.
Mandat predsednika i članova Saveta je vremenski ograničen, ali jednom izabrana lica imaju pravo reizbora, što ih, smatra Bajalović, dovodi u poziciju da, nadajući se reizboru, prilikom donošenja odluka vode računa kako će se onima koji odlučuju o njihovom reizboru svideti ishod odlučivanja.
(Foto: Africa Studio/shutterstock.com)
Konstatujući da je reč "o flagrantnim povredama načela pravne sigurnosti", dodaje da, ipak, skoro da nije bilo nikakvih reakcija ni od nadležnih organa, niti medija, iako je budžet Srbije trpeo ogromnu štetu, jer su naplaćene kazne morale da budu vraćene uvećane za zateznu kamatu, nakon što je Vrhovni sud presudio u korist procesuiranih kompanija.
- U dosadašnjoj praksi zabeležen je relativno mali broj okončanih postupaka zbog zloupotreba dominantnog položaja i restriktivnih sporazuma, iako bi oni trebalo da budu u fokusu Komisije. Među okončanim postupcima ima onih za koje se ne bi moglo reći da predstavljaju "pogodak u središte mete", pa se postavlja pitanje kojim kriterijumima se Komisija rukovodi prilikom odabira slučajeva koje će procesuirati - primećuje ona.
Istovremeno upozorava na to da, s druge strane, postoji veoma veliki broj postupaka kontrole koncentracija, čija je delotvornost upitna.
- Otkako je Zakon iz 2009. stupio na snagu nije bilo koncentracija koje su zabranjene. Bilo je slučajeva uslovnog odobravanja koncentracija, ali značajniji efekat izrečenih uslova na stanje tržišne konkurencije nije, bar koliko je nama poznato, zabeležen - objašnjava.
Bajalović Marković kaže da Komisija, takođe, nije bila dosledna u kažnjavanju kompanija koje nisu prijavljivale koncentracije, iako su imale obavezu da to učine, pa su neke prošle nekažnjeno, a nekima je izrečena kazna.
- Nedavno su u javnost izbile optužbe da je Komisija požurila sa pokretanjem većeg broja postupaka protiv pojedinih kompanija neposredno pre početka primene novog Zakona o opštem upravnom postupku (ZOUP), s ciljem da izbegne njegovu obaveznu primenu - navodi i objašnjava da Novi ZOUP u većoj meri štiti prava stranaka.
Nakon svega, reagovala je i Advokatska komora Srbije, koja je ovih dana podnela inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona za zaštitu konkurencije.
Bajalović Marković ističe da je ta inicijativa druga po redu, dodajući da se o prvu, podnetu 2014. godine, koju je potpisala i ona, "Ustavni sud oglušio".
- Neko će možda reći da situacija u Srbiji nalikuje onome što se može sresti u ostatku Evrope. U EU i velikom broju evropskih država sistem zaštite konkurencije utemeljen je pedesetih godina prošlog veka na načelima Škole ordoliberala. Ona se zalagala za poveravanje zadatka zaštite konkurencije posebnom upravnom organu sa velikim ovlašćenjima, sličnim onim kakva ima naša Komisija - dodaje sagovornica Tanjuga.
Prednost tog sistema je, kako kaže, da nadležni organ u slučajevima narušavanja konkurencije može brzo i delotvorno da reaguje.
Druga važna karakteristika tog sistema, koja je, prema njenim rečima, u Srbiji potpuno zanemarena, jeste efektivna sudska zaštita.
U Evropskoj uniji, u drugoj instanci, Sud pravde vrlo podrobno ispituje činjenice i zaključke do kojih je došla Komisija EU i adekvatnost izrečenih sankcija i mera.
Sud pravde je ovlašćen i da izmeni odluku Komisije o kazni, navodi Bajalović Marković.
- U Srbiji, nadležnost u drugom stepenu po tužbama na odluke Komisije za zaštitu konkurencije ima Upravni sud. Iako taj sud ima zakonska ovlašćenja da vodi spor pune jurisdikcije, ta vrsta sporova je isključena u predmetima u kojima je prvostepeni organ rešavao po diskrecionoj oceni, a upravo na taj način rešava Komisija za zaštitu konkurencije - dodaje ona.
Kada se dodatno ima u vidu da sudije Upravnog suda, zbog širine upravne materije i malog broja sudija, nisu u mogućnosti da se specijalizuju za oblast zaštite konkurencije, jasno je da efektivna sudska zaštita u ovoj oblasti izostaje, smatra Bajalović.
Komisija za zaštitu konkurencije nedavno je izašla u javnost sa podatkom da radi na izmenama Zakona, a Bajalović napominje da pri tome nije rekla u kom smeru će izmene ići.
- Smer u kome se mora ići jeste usaglašavanje sa Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava. U protivnom, Srbija rizikuje da plaća velike odštete kompanijama kojima su pravosnažno izrečene sankcije za povrede konkurencije na osnovu Zakona iz 2009 - Dijana Bajalović Marković.
Firme:
Komisija za zaštitu konkurencije Srbije
Advokat Bogdan M. Gecić
Advokatska komora Srbije
Upravni sud Srbije
Tagovi:
Advokatska kancelarija Gecić
Zakon o zaštiti konkurencije
Zakon o opštem upravnom postupku
Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava
zaštita konkurencije
konkurencija
Dijana Bajalović Marković
Komentari
Vaš komentar
Top priče
15.04.2024. | Vesti
Srbija i Kenija jačaju privrednu saradnju - Povezivanje privrede i zapošljavanje radnika
Privredna komora Srbije (PKS) i Privredna komora Kenije (KNCCI) potpisaće Memorandum o saradnji u cilju snažnijeg povezivanja dve privrede u sektorima medicine i farmacije, poljoprivrede, građevinarstva, turizma, IKT-a i metalske industrije, kao i u sferi angažovanja kadrovskih kapaciteta iz Kenije na teritoriji Otvorenog Balkana, dogovoreno je na sastanku Marka Čadeža, predsednika PKS i Erika Rutoa, predsednika KNCCI. Čadež je na
eKapija+
Vidi sve
16.04.2024. | Energija, Industrija, Saobraćaj
MOL Serbia otvorio novu servisnu stanicu
16.04.2024. | Energija, Industrija, Saobraćaj
16.04.2024. | Vesti
16.04.2024. | Vesti
16.04.2024. | Vesti
Želite da uložite u luksuznu nekretninu? - Vodite računa da ispunjava ove uslove
16.04.2024. | Vesti
12.04.2024. | Industrija
Zlato kao večni simbol vrednosti - Zlatne poklon pločice savršen izbor za posebne trenutke
12.04.2024. | Industrija
11.04.2024. | Industrija
Zadužbina Miodraga Kostića otkrila šta će se sve nalaziti u Palati nauke (FOTO, VIDEO)
11.04.2024. | Industrija
Poslovne šanse
Vidi sve
16.04.2024. | Turizam, sport, kultura
Grad Sombor oprema Turistički info centar - Evo kako bi mogao da izgleda (FOTO)
16.04.2024. | Građevina
Bor traži izvođača za arhitektonske građevinske radove u obdaništu Crvenkapa
16.04.2024.. | Građevina
16.04.2024. | Građevina
Kikinda traži izvođača radova za izgradnju atmosferske kanalizacije
16.04.2024. | Građevina
15.04.2024. | Vesti
Prodaje se imovina tri preduzeća iz Trstenika
15.04.2024. | Vesti
13.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
Raspisan tender za projektovanje stambenog kompleksa Expo 2027 - Na 160.000 m2 u planu 1.500 stanova, podzemne garaže i lokali
13.04.2024. | Građevina, Saobraćaj
12.04.2024. | Agro
Muzej Jugoslavije nabavlja usluge u oblasti hortikulture za Kuću cveća i park i dvorište muzeja
12.04.2024. | Agro
Izdvajamo još...
Rubrike za dalje čitanje
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno,
uz konsultacije sa našim ekspertima.