Izvor: eKapija | Ponedeljak, 07.08.2017.| 14:18

Kruzeri donose profit - Srbija do kraja 2017. dobija nova putnička pristaništa u Smederevu i Velikom Gradištu

(Foto: Walid Nohra/shutterstock.com)
Turista koji iz evropskih zemalja Dunavom dolaze u Srbiju sve je više, a od početka godine Agencija za upravljanje lukama evidentirala je 394 pristana putničkih brodova. To je, u odnosu na prvih šest meseci 2016. godine porast od 13%. I dok je tokom prethodne godine na jedina tri međunarodna pristaništa u Srbiji - u Beogradu, Novom Sadu i Donjem Milanovcu, evidentirano 952 pristajanja putničkih brodova, odnosno oko 118.600 putnika, predviđanje Agencije je da se na putničkim pristaništima do kraja sezone može očekivati hiljadito pristajanje kruzera.

Kako bi broj pristajanja i turista i ubuduće rastao, te kako bi se oni zadržavali u našoj zemlji, neophodno je, osim postojeća tri pristaništa, povećati lučku infrastrukturu duž reka u Srbiji.

Vlada Srbije donela je 2014. godine Strategiju razvoja vodnog saobraćaja za period 2015-2025, kojom je predviđena gradnja novih putničkih pristaništa koja ispunjavanju međunarodne standarde. Realizacija tog projekta je počela, izgradnjom prvih sedam pristaništa na Dunavu.

Sedam luka na Dunavu

Kako za eKapiju podsećaju u Agenciji za upravljanje lukama, Vlada, posredstvom Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, tokom 2015. i 2016. godine pokrenula je projekte izgradnje sedam putničkih pristaništa otvorenih za međunarodni saobraćaj - u Sremskim Karlovcima, Smederevu, Kostolcu, Velikom Gradištu, Golupcu, Kladovu i Beočinu.

Do sada je, prema podacima koje smo dobili u ovom Ministarstvu, izgrađeno pet luka – u Kostolcu, Velikom Gradištu, Smederevu, Kladovu i Golupcu, a u toku je izdavanje dozvola za njihov rad. Nakon dobijanja dozvola, očekuje se da do kraja ove godine pristani u Velikom Gradištu i Smederevu počnu da rade, dok bi preostala tri prve putnike trebalo da dočekaju 2018. godine, kažu za eKapiju u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

(Foto: Syda Productions/shutterstock.com )
Takođe, u toku 2018. godine u planu je izgradnja pristana u Beočinu i Sremskim Karlovcima, a za njih je u toku izrada tehničke dokumentacije, objašnjavaju u Ministarstvu.

Kako nam je rečeno u Agenciji za upravljanje lukama, za ovih sedam pristaništa sredstva su izdvojena iz republičkog budžeta. U pet izgrađenih pristana, uloženo je: Kostolac 23 miliona (izvođač Jugoslovensko rečno brodarstvo - JRB), Veliko Gradište 21 milion (izvođač Brodomarket Pančevo), Smederevo 20 miliona (JRB), Kladovo 23 miliona (JRB), Golubac 23 miliona dinara (Brodoprojekt Beograd).

Izgradnja pristana deo je strateškog opredeljena Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za oživljavanje Podunavlja i bolju iskorišćenost turističkih i privrednih potencijala Dunava u Srbiji, dodaju naši sagovornici.

Istovremeno, Agencija za upravljanje lukama i UNDP tokom 2017. godine sprovode projekat Lokalni razvoj istočne Srbije kroz povećanje prihoda od turizma. Cilj ovog projekta je da se, pre svega, promoviše turizam istočne Srbije, ali i da se istovremeno razvije vodni saobraćaj na unutrašnjim vodnim putevima kroz razvoj kruzinga. Predviđeno je da se Dunavom povežu Beograd i šest gradova i opština na istoku Srbije - Smederevo, Kostolac, Veliko Gradište, Golubac, Donji Milanovac i Kladovo.

Još gradilišta do 2025.

Strategijom razvoja vodnog saobraćaja Republike Srbije 2015-2025, pored postojećih pristaništa i projekata koji su u toku, uočen je potencijal za razvoj putničkih pristaništa na još nekoliko lokacija, objašnjavaju za eKapiju u Agenciji za upravljanje lukama. To su Apatin, Bačka Palanka, Lepenski Vir, Negotin, Šabac, Sremska Mitrovica, Titel, Bečej, Senta i Kanjiža.

Kako za naš portal objašnjavaju u Agenciji, buduća izgradnja može biti finansirana prema različitim modelima, a zakon daje mogućnost javno-privatnog partnerstva, koncesija, kao i kroz projekte Evropske unije korišćenjem namenskih fondova za podršku.

Gosti bolje platežne moći

U Beograd je u toku 2016. godine, prema podacima koje smo dobili u Agenciji za upravljanje lukama, brodom stigao 68.541 turista.

U Turističkoj organizaciji Beograda ističu da je to značajan broj gostiju.

- Iako ne ulaze u zvaničnu statistiku, zato što ne spavaju u hotelima i drugim smeštajima, oni ostavljaju dosta novca - ručaju u restoranima, obilaze znamenitosti, kupuju suvenire... - kažu u TOB za eKapiju i dodaju da su to najčešće turisti bolje platežne moći iz Nemačke, Austrije, skandinavskih zemalja, pa i iz Sjedinjenih Američkih Država i Australije.

Oni, kako nam je rečeno, u Beogradu najčešće ostaju jedan dan.

Katarina Stevanović





Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.