Na mestu Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu biće memorijalni park - Realizacija projekta 2018. godine

Grad je odlučio da se na prostoru porušene Narodne biblioteke porušene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda ne gradi novi objekat, nego da se njeni ostaci sačuvaju, izjavio je glavni gradski urbanista Beograda Milutin Folić, a prenosi Beoinfo.

– Sledeće godine počinje realizacija ovog projekta. Za mesec dana biće sređene fasade na Kosančiću, kaldrma do kraja godine, a posle uređenja kompleksa biblioteke sledi gradnja gradske galerije u blizini – najavio je Folić.

Kako piše Politika, beogradski projektantski "trougao" bečkog arhitekte Borisa Podreke, čija dva ugla čine Studentski trg i Topličin venac, biće završen uređenjem prostora Narodne biblioteke porušene u šestoaprilskom bombardovanju Beograda. Temelji ovog hrama pisane reči, prema njegovom idejnom rešenju, u potpunosti će biti očuvani i uklopljeni u budući memorijal oivičen ulicama Kosančićev venac i Srebrenička.

U spomen-park ulaziće se iz Ulice Kosančićev venac. Ako se krene nadesno, nailaziće se na malu tribinu, predviđenu za predah učeničkih ekskurzija i turističkih tura koje će ovde od svojih vodiča moći da saznaju istorijat Narodne biblioteke. Na nivou iznad tribine biće crni betonski monoliti od razbacanih knjiga – groblje znanja i simbol smrti, vidljiv i onima koji prostor budu posmatrali izvan kompleksa, kroz horizontalni otvor na zidu od grubog betona. Oni će pogledom dosezati i do suprotnog kraja memorijala – cvetnog vrta koji je za Podreku, obeležje životne radosti.

Šetači će se, od crnih knjiga do rascvetale oaze, spuštati rampom. Kad pogled osveže raskošnim šarenilom, stepenicama će moći da se vrate na višu etažu gde je smešten mali trg. Ovaj, kako Podreka kaže, "društveni deo" memorijala, sadržaće klupe, minijaturnu fontanu, a u blizini će biti i aluminijumska informativna tabla sa izlivenim fotografijama.

Ideja arhitekte nije bila da rekonstruiše prošlost jer, kako kaže, istorija se mora interpretirati, a ne kopirati. Zato, objašnjava, on posetiocima nudi novi prostor u duhu današnjice.

– U početku je bilo mišljenja da na temeljima biblioteke treba izgraditi sadržaje poput kafića koji će doneti zaradu. Ali to nije odgovarajuće i ne može svaki projekat da pravi novac – objašnjava Podreka.

Arhitekta se osvrnuo i na primedbe dela javnosti o idejnom rešenju Studentskog trga koje je osmislio. Kritičari mu zameraju što je spomenik Zoranu Đinđiću smestio u tom prostoru i negoduju što je prenebregnuta činjenica da se arheološki ostaci nalaze na mestu gde će biti podzemna garaža.

– Ako sadašnji Beograđani i vlast hoće Đinđića, onda treba to i da dobiju, a vreme će oceniti da li je takva odluka bila dobra. Po dolasku u Beograd, grad mi je obrazložio da se garaža već radi. Sve je bilo plaćeno, a stručnjaci su se izjasnili da se arheološki artefakti nalaze samo u jednom delu lokacije. Oni će biti delimično vidljivi, ali prekriveni staklom. Moje je bilo da osmislim izgled onog što je iznad zemlje, a probleme je zadalo to što Studentski trg nije ni trg ni ulica, pa sam morao da ga "rastegnem" crno-belim pločama i tako koliko se moglo široku ulicu svedem na proporciju trga – odgovara Podreka na primedbe.