Izvor: eKapija | Četvrtak, 16.03.2017.| 13:03

U kolevci srpskog rudarstva - Napreduju istraživanja nalazišta Čukaru Peki kod Bora, otvaranje novog rudnika bakra moguće već 2021. (FOTO)

Rudarstvo u Borskom okrugu ima dugu istoriju, a povratak stare slave ovom kraju možda donese nalazište bakra i zlata Čukaru Peki, gde se upravo vrše istraživanja kako bi se utvrdila opravdanost eksploatacije.

Ukoliko istražni radovi i studije pokažu pozitivne rezultate, eksploatacija i prerada rude bakra mogla bi početi 2021. godine.

Ekipa eKapije posetila je Čukaru Peki, nalazište na oko 6 kilometara od Bora, u blizini starog civilnog aerodroma.

Ovo nalazište podeljeno je na gornju i donju zonu. Kako dosadašnja istraživanja pokazuju, gornja zona je bogatija rudom. Sa druge strane, donja zona, manjeg bogatstva, mnogo je veća. Kanadska kompanija Nevsun drži 100% udela u gornjoj zoni i izvođač je projekta. Donja zona je podeljena tako da Nevsun ima 46% udela, a američka kompanija Freeport 54%. Obe ove firme u Srbiji posluju preko kompanije Rakita.

- Trenutno radimo Studiju izvodljivosti gornje zone ležišta, kako bi se utvrdile tehničke, ekonomske, socijalne i ekološke okolnosti, te procenila isplativost eksploatacije i prerade bakra i zlata ovog ležišta - kaže Timothy Livesey, generalni direktor Rakite.

Studijske analize ukazuju na mogućnost otvaranja podzemne eksploatacije gornje zone na dubini od 450 do 850 metara, a očekivana proizvodnja je od tri do četiri miliona tona rude, sa prosečnim sadržajem bakra od 2,9 do 1,7 grama po toni.

Na projektu je trenutno zaposleno oko 410 ljudi (radnika kompanije Rakita i podizvođačkih kompanija) koji su deo razvoja i pripreme Studije izvodljivosti i ostalih istražnih aktivnosti. Kako navode u kompaniji, 85% radnika angažovanih na projektu su iz Srbije. Posla je bilo i za naše firme - tokom 2016. godine Rakita je koristila usluge 246 kompanija koje su bile ili angažovane kao podizvođači ili izvor snabdevanja robe i usluga, od kojih su 204 srpske kompanije. Od tog procenta, 37% čine kompanije registrovane u Boru.

- Prvo gledamo da sarađujemo sa kompanijama na lokalu, koje imaju kompetencije za pružanje usluga i nabavke materijala. Samo u slučaju da ta preduzeća ne mogu da zadovolje tehničke i operativne zahteve, angažujemo strane firme. Kompanije iz inostranstva moraju da registruju lokalne ćerke firme i da posluju preko njih, kako bi se osigurala usaglašenost sa srpskim Zakonom o radu i ostalom regulativom - kažu u kompaniji Rakita za eKapiju.

Trenutno Rakita ima 23 aktivne bušotine u Čukaru Peki.

Izgradnja rudarskih objekata mogla bi startovati za dve godine

Najdublja bušotina - od 2.250 m
Planirano je da sva istraživanja budu završena do kraja 2018. godine, kada će biti odlučeno hoće li Bor dobiti rudnik. Ako odgovor bude pozitivan, izgradnja rudarskih objekata i prateće infrastrukture startovaće početkom 2019. godine. Očekuje se da bi, potom, postrojenja za preradu rude iz gornje zone mogla da budu kompletirana najkasnije 2021. godine, dok bi rudnik postao operativan nešto kasnije iste godine.

- Tokom dvogodišnjeg perioda koji je predviđen za izgradnju, procena je da će broj angažovanih radnika dostići 1.200. Očekujemo da će se taj broj zadržati na 600 radnika, tokom operativne faze rudnika gornje zone. Ipak, za tačnije podatke o broju zaposlenih, potrebne su dodatne analize - kažu naši sagovornici.

Izgradnji rudnika će prethoditi plan detaljne regulacije, kojim će se definisati ovo područje, izmestiti jedna ulica, a možda i Aerodrom Bor. O ovom će odlučivati Opština.

Period eksploatacije i prerade rude približno je procenjen na 12 do 15 godina. Izgradnja, kao i eksploatacija, odvijali bi se po tzv. četvorobrigadnom sistemu, sedam dana u nedelji i 350 radnih dana u toku godine.

Niskop

Pristup gornjoj zoni biće omogućen putem tunela sa nagibom, odnosno niskopa, koji će se najpre koristiti kao istražni niskop - za uzimanje uzorka, radi tehnološke probe (sa ciljem potvrđivanja isplativnosti daljih ulaganja). Istražni niskop će se najverovatnije sastojati iz dva paralelna tunela. Prvi tunel će se prvenstveno koristiti za pristup ležištu, a drugi za ventilaciju.

- Za razliku od Rudarsko-topioničarskog basena Bor, koji ima otvorene kopove, ovo će biti podzemna eksploatacija - kažu u Rakiti.

U blizini ulaza u tunele istražnog niskopa trebalo bi da budu smešteni prateći objekti, odnosno rudarska infrastruktura - kancelarije, prenosna radionica sa opremom, skladište goriva, privremeni generator za proizvodnju električne energije, postrojenje za proizvodnju prskanog betona, prostorija za rudare, administrativne i upravne zgrade, privremeno jalovište i postrojenje za upravljanje i preradu vode sa jalovišta.

Pretpostavka je da će koncentrat bakra, sa primesama zlata, biti plasiran na međunarodno tržište po važećim cenama.

Zaštita životne sredine

- Jalovište će se nalaziti u neposrednoj blizini pogona za preradu rude. Biće projektovano i sagrađeno na osnovu zakonodavstva i regulative koja važi u Srbiji, kao i na osnovu najboljih međunarodnih praksi za ovakve projekte - objašnjavaju u Rakiti.

Po završetku operativne faze gornje zone, predviđena je rekultivacija i sanacija kompletnog prostora. Degradacija zemljišta biće primetna na površini iznad ležišta, gde se i očekuje sleganje tla u izvesnoj meri.

- Ovaj rudnik bi imao mnogo manje operacija od RTB Bora, a samim tim i mnogo manje otpada - kažu u kompaniji Rakita.

Kako bi ispunila srpske i međunarodne standarde, Rakita je angažovala kompaniju Environmental Resources Management (ERM). Od 2015. godine, ERM prikuplja osnovne podatke o životnoj sredini i socijalnim pitanjima za Čukaru Peki, kako bi izvršila jasnu procenu uticaja. Studija obuhvata i prikaz glavnih alternativa koje su razmatrane da bi se došlo do najoptimalnijeg projektnog rešenja, uzimajući u obzir socijalne i ekološke faktore. Strategiju koju ERM napravi, sprovodiće domaće kompanije.

- Namera nam je da se uticaj na životnu sredinu minimizira i lokalizuje - objašnjavaju u Rakiti.

Nezavisni eksperti, zajedno sa Univerzitetom u Beogradu, trenutno sprovode temeljne hidrološke i tehničke procene, kako bi uticaj rudarskih aktivnosti na vodni režim bio minimalan.

- Moguć je uticaj na manje lokalne potoke, ali ćemo implementirati mere za zaštitu kvaliteta vode za vreme životnog ciklusa rudnika, kao i nakon toga. Osim pridržavanja evropskih standarda i primene najboljih međunarodnih praksi, Rakita sarađuje sa srpskim regulatornim organima i institucijama, kako bi ispunila ili nadvisila norme, tokom projektovanja sistema vodne mreže.

Oni navode da RTB već ima uticaj na Borsku reku, te da njihov uticaj neće biti ništa veći.

Iskopana ruda u Info centru Rakita
Zemljište od privatnih vlasnika Rakita će otkupljivati po principu dobrovoljnosti, uz ugovor o kupoprodaji nepokretnosti.

Naknadu za zemljište investitor će plaćati po punoj vrednosti zamene, što uključuje nezavisnu procenu tržišne vrednosti poseda i cene transakcije, uz dodatak premije ili bonusa.

Oskar u geologiji

Nalazište Čukaru Peki otkrila je kompanija Rakita i u julu 2012. godine, sa geologom Dejanom Koželjem na čelu. Oni su za otkriće ovog ležišta bakra dobili međunarodno priznanje 2016. godine u Torontu, na konferenciji Kanadske asocijacije za rudarstvo i razvojna istraživanja (PDAC), kada im je uručena nagrada Thayer Lindsey.

- Ova nagrada je kao Oskar u geologiji i pokazuje koliko je ovaj region bitan u rudarstvu - kažu u kompaniji Rakita.

Za ovu nagradu je prošle godine konkurisalo oko 3.000 projekata, što samo dokazuje značaj nalazišta Čukaru Peki. Na ovom projektu Rakita trenutno sarađuje sa kompanijama GEOPS Balkan Drilling Service, Capital Drilling, S&V Drilling Mine Services, Geomag, S Inženjering...

Sanja Šojić

Fotogalerija
Nalazište Čukaru Peki - Nova šansa za borske rudare

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.