Izvor: Novosti | Petak, 31.10.2014.| 10:32

Dimiće se losos uz njeguški pršut

Nadaleko poznati njeguški pršut dobiće konkurenciju u dimljenom lososu! Sa severa Evrope, iz Norveške, već su stigli "dimni signali" koji nagoveštavaju da bi ova kvalitetna riba uskoro mogla da se uzgaja i u morskoj vodi u Boki Kotorskoj, a potom transportuje do sušara podno Lovćena, gde će dok ne stigne do trpeze visiti sa brendiranim pršutom.

Ovaj projekat, računa se, doneo bi Crnoj Gori lepu zaradu, ali i novu, značajnu promociju. Oplemenjena ikra lososa iz dalekog Osla dopremiće se do Crne Gore i ubaciti na oplodnju u Morinjskoj reci, gde postoje idealni uslovi za mrest. Posle reke, lososi bi se preselili u kaveze postavljene na otvorenom moru nedaleko od Neveste Jadrana.

Tamo bi se uzgajali od novembra do maja, jer je taj period dovoljan da dostigne konzumnu veličinu. Nakon toga bi se selilo u sušare. Dimljena riba sa Njeguša, završila bi na dvorskim trpezama. U ovu priču može se uklopiti i pastrmka (slična lososou po mnogim karakteristikama) sa reke Zete iz ribnjaka Rastovac kod Nikšića, koja se vrlo brzo prilagođava životu u morskoj vodi.

Ko će u Crnoj Gori izdržati konkurenciju, pršut ili losos, pokazaće vreme. Pre nekoliko dana Crnogorci su boravili u norveškom gradu Trondhajmu i oživeli priču iz 2002. godine o uzgoju lososa. Iako je tadašnje Ministarstvo poljoprivrede bilo zainteresovano, projekat sa Norvežanima nije realizovan, jer nije bilo investitora koji bi finansijski podržao projekat.

- Vremena su se promenila. Pokazalo se da kod nas postoji izuzetan potencijal za razvoj ribarstva, a sa kolegama iz Norveške predviđeno je da se oko 20.000 tona lososa ili pastrmke preradi i izdimi na Njegušima! Eto uz crnogorski brend - pršut, u sušarama će se dimiti losos i pastrmka - kaže, za "Novosti", dr Aleksandar Joksimović, šef laboratorije za ribarstvo i ihtiologiju u kotorskom Institutu za biologiju mora, koji je i razradio ceo projekat.

- Imamo mi i dimljenog krapa iz Skadarskog jezera, ukljevu, koji mogu da se nađu na bilo kojoj kraljevskoj trpezi - podseća Joksimović.

- Norveška godišnje proizvede milion i sto hiljada tona lososa. Njihova najveća fabrika "Salm" koju smo obišli, više liči na hotel nego na fabriku. Dnevno se preradi 600 tona lososa, koliki je godišnji ulov Crne Gore svih vrsta riba!

Kad je o pršutu reč, vredni Katunjani nasledili su pripremu ovog specijaliteta od svojih predaka. Pranje, dizanje, dimljenje, isto je kao i pre nekoliko vekova. "Ruža vetrova" na prostoru Njeguša, kao i sudar primorske i planinske klime, izoštravaju miris i ukus čuvenog pršuta što ga čini neodoljivim. Nijedan začin se ne stavlja osim morske soli, a suši se na čistom bukovom drvetu i vazduhu. Kako li će proći lososi?

Pršut je brend

Njeguški pršut je bio i ostao crnogorski brend i neće ga ugroziti dimljeni lososi - kategoričan je Dragan Martinović, direktor cetinjske kompanije "Martex", koja je 1996. godine pokrenula proizvodnju i preradu suvomesnatih proizvoda od svinjskog mesa, u sopstvenom objektu "Sušara" u Bajicama, nadomak prestonice. Dobra je ideja sa tom ribom, a priča da bi mogla ugroziti primat pršutu ne prolazi - kaže za "Novosti" Martinović.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.