Izvor: e Magazin | Sreda, 21.03.2007.| 11:35

(e Magazin) Poslovni običaji u Norveškoj

POSLOVNI OBIČAJI U NORVEŠKOJ

Kako poslovati u zemlji polarnog sunca, Vikinga i fjordova?




Dug je put koji je Norveška prešla od svog osnivanja do zemlje kakvu danas znamo. Norveško kraljevstvo datira od prvog milenijuma i doba Vikinga, kada je kralj Olav Trigvason 994. godine primio hrišćanstvo. Hrišćanstvo se širilo tokom narednih nekoliko vekova. Razvojem danske hegemonije, Norveško kraljevstvo je bilo prisiljeno na uniju sa Danskom i Švedskom 1397. godine, koja je trajala narednih nekoliko vekova. Godine 1814. Norveška je proglasila nezavisnost i nakon mnogih burnih godina i ratova, tada dominantna Švedska je dozvolila nezavisnost pod uslovom da priznaju uniju kojom rukovodi švedski kralj. Tek je 1905. godine Švedska priznala punu nezavisnost ove zemlje. Danas ona ima u svom sastavu 19 zemalja i lokalnih samouprava (Fylke i Kommune). Glavni grad je Oslo. Po uređenju, Norveška funkcioniše kao konstitucionalna monarhija.


Kakva je Norveška?

Ovu zemlju naseljava preko 4,5 miliona ljudi, većinom norveškog stanovništva i laponske manjine. Zvanični jezici su norveški (Bokmal i Nynorsk), a u upotrebi su laponski i finski kod nacionalnih manjina. Crkva ima deklarisanih 85% vernika od ukupnog stanovništva, pentakostalaca 1%, rimokatolika 1%, muslimana oko 2%. Norveška danas ima bogatu ekonomiju, bogata je nalazištima nafte i gasa. Samo Saudijska Arabija i Rusija izvoze ove proizvode više od Norveške. Ima razvijen ribolov, drvnu industriju i bogata je rudama. U poljoprivrednom sektoru, ribarenju i drvnoj industriji radi oko 4% stanovnika, industrijskom sektoru 22%, a u sektoru usluga 74%.

Geografija i klima su izuzetno zanimljivi. Norveška je generalno planinska zemlja sa mnogim neravninama i visoravnima koje seku dugački fjordovi i plodne doline. Na jugozapadu, Vestlandet, nalazi se mnogo niža nadmorska visina sa manje brdovitim predelima. Ova oblast je veoma bitna za poljoprivredu, s obzirom da Norveška ima ukupno samo 3% obradive površine. Topla Golfska struja utiče da je klima na dalekom severu često umerenija nego u kopnenom delu zemlje. Tako da je na severu zima obeležena čestim padavinama, dok su leta topla. Na kontinentalnom delu zemlje klima je često oštrija, tako da su zime prepune snega i leta puna vrelih dana. U Norveškoj je takođe prisutna polarna noć i polarni dan. S obzirom na ove okolnosti, Norvežani imaju izreku: „Nema lošeg vremena, samo lošeg izbora odeće“. Za Norvežane je potpuno stran naš običaj da se leti žalimo što je toplo, a zimi što je hladno i ima snega.




Kakav je poslovni protokol u Norveškoj?

U ovoj zemlji postoji običaj rukovanja prilikom susreta. Potrebno je koristiti formalne titule sa prezimenom prilikom oslovljavanja, dok nas ne pozovu na drugačije obraćanje. Posebno stariji ljudi očekuju upotrebu formalnih titula. Upotreba profesionalnih titula postoji, ali nije toliko rasprostranjena kao na primer u Nemačkoj. Češći je slučaj da će se saradnici oslovljavati samo prvim imenom, što obično dolazi vrlo spontano. Većina Norvežana solidno govori engleski jezik, a u nekim multinacionalnim korporacijama, često će engleski biti ravnopravan jezik među zaposlenima.

Norvežani su tolerantni ljudi i ne vole da slušaju kritikovanje trećih lica, kao što je kod nas rasprostranjeno ogovaranje. Ovo je zemlja ribarstva, tako da nije razumno kritikovati i raspravljati o lovu na kitove. Takođe, ne treba generalizovati Skandinavce, i sve ih mešati. Svako od njih ima delimično zajedničku istoriju i sa druge strane različitu tradiciju i običaje. Potrebno je uočiti razliku između Šveđana od kojih neki i danas smatraju Norvešku svojom pokrajinom, Danaca, Finaca i Norvežana. Osećaj bi bio sličan kao kada bi nas poistovetili sa Grcima, Bugarima ili Makedoncima, jer smo svi sa Balkana. Kao i u većini severnih zemalja treba izbegavati lična pitanja o plati, društvenom statusu i slično. Dobrodošle teme su putovanja, norveška kultura, umetnost i istorija, priroda, sport ili muzika.



Norvežani su manje formalni u poslu od ostalih Skandinavaca. Ovo svakako ne znači da se može doći neuredno obučen na poslovan sastanak. Takvu pojavu tumače kao pomanjkanje poštovanje prema domaćinu. Za stranca je sigurna varijanta klasično poslovno odevanje, bez obzira što će često Norvežani biti opuštenije obučeni za posao.

Norvežani su u poslu veoma direktni i otvoreno izražavaju svoje stavove. Bez obzira na ovu činjenicu, stepen direktnosti u komunikaciji će biti manji nego kod Nemaca i Danaca. Naime, ukoliko ne žele da pristanu na određenu ponudu, izbeći će direktnu negaciju. Po ovome su bliži britanskom pregovaraču. Ponašanje mora biti usklađeno, što znači izbegavanje glasnog govora i buke, kao i agresivno ponašanje ili hvalisanje statusom, vezama ili bogatstvom. U zabranjena ponašanja je uključena i izražajna gestikulacija.


Hotel Opera u Oslu


Kako pregovarati sa Norvežanima?

Sastanci se zakazuju unapred i tačnost je neophodna. Prilikom zakazivanja sastanaka neophodno je imati u vidu da Norvežani, kao i Šveđani, Danci ili Nemci imaju pet nedelja plaćenog odmora. Obično ga koriste u julu ili avgustu, kao i u periodu februar/mart. Radno vreme je kao i kod nas često od 8 do 16 časova. Mnoge firme imaju fleksibilno radno vreme, te zaposleni rade od 7 do 15 časova, dok se polusatne pauze koriste u periodu od 11 do 13 sati. Za sastanke je neophodno pripremiti se unapred, često sa poznatim okvirnim dnevnim redom.


Aerodrom Charles De Gaulle

Pregovori su često praćeni druženjem tokom ručka, gde se nasuprot drugim kulturama, očekuje razgovor o poslu. Večere su glavni obrok tokom dana, tako da je posle radnog vremena ili poslepodnevnih pregovora moguće produžiti na večeru koja je ovde obično oko 17 sati. Što se tiče pratnje supružnika, na poslovnim ručkovima neće biti pozvani, dok je njihovo prisustvo na večerama sa poslovnim partnerima često. Što se tiče bontona prilikom ručavanja, kao i u ostatku Evrope, bitno je ruke držati stalno vidljive, nikako ispod stola ili na krilu. Sva ostala pravila u ponašanju ulaze u standardni poslovni i opšti bonton.

Nakon obroka potrebno je malo hrane ostaviti u tanjiru, jer će u protivnom biti protumačeno da ste još gladni. Ukoliko je na servirnom tanjiru ostalo poslednje parče hrane, potrebno ga je i ostaviti tamo, jer uzimanje ili primanje poslednjeg parčeta se smatra nevaspitanim. Nakon obroka potrebno je reći „Takk for maten“ (zahvaljujem na obroku), što je široko rasprostranjen običaj koji će Norvežani ceniti, jer se praktikuje u svakoj kući, prilikom svakog obroka. Osoba koja poziva na večeru će obično i platiti račun, a da bi se izbegle neugodne situacije, dobro je dogovoriti se unapred. U kafiću je već drugačija situacija i tu svako plaća svoj deo. Što se tiče poslovnih žena, prihvatljivo je da pozove osobu suprotnog pola na poslovni ručak ili večeru, kao i da plati račun. Potrebno je reći da je Norveška zemlja jednakih mogućnosti za osobe oba pola, tako da u poslu možete sresti i visokorangirane žene.


Luka AkerBrygge


Srećan Božić!

Naš „Hristos se rodi!“ bi u Norveškoj poželeli sa „God Jul“ ili „Gledelig Jul“. Božićni običaji u Norveškoj uključuju Nisse, gnome i patuljke zaštitnike životinja. Nisse su figure od 30-ak cm „malih ljudi“ ili 20-ak cm „male dece“. Današnja industrija ih prodaje kao lutkice za oko 40 evra. Međutim, veoma je važna duboka tradicija vezana za Nisse, koja potiče još od Vikinga. Nisse su mistični likovi koji mogu da uzmu obličje bića sa rogovima, jelena, koze ili „Julebukk“ u Norveškoj. U prošlosti se osoba iz zajednice presvlačila u odeću koja je sadržavala i kožu koze, zajedno sa glavom i rogovima. Kao takva je dolazila nenajavljeno na božićne proslave i igrala određenu ulogu. Nije prošlo mnogo da se ovakav božićni običaj i lik poveže sa suprotnostima crkve, tako da se ovakav lik danas koristi samo na određenim proslavama. Ono što je zanimljivo za ovaj običaj je da se u mnogim delovima naše zemlje na Poklade ili „maškare“ upravo za neku od maski uzima kozji ili ovčji kožuh sa obično nacrtanom glavom koze sa rogovima (u nedostatku prave kozje ili ovčje glave). Kod nas su ovi običaji vezani za ispraćanje zime i takođe su duboko ukorenjeni u narodu.



Piše: Nada Rumenčić
n.rumencic@emagazin.do.yu

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.