Saša Plećević – Doktor Filgud - Pomažem ljudima da lepo stare

Od svih raznovrsnih pojava koje priroda pruža našim čulima, nijedna nas ne ispunjava većim čuđenjem od izuzetno složenog kretanja koje definišemo kao ljudski život. Iako možda nikada nećemo moći da ga shvatimo, mi znamo da je to skup pokreta u ritmu rođenja, rasta, starosti i smrti. Prihvatimo li ideju o zdravlju kao vezivno tkivo, pokreti dobijaju pravi smisao, ali problem najčešće nastaje kada se o zdravlju misli samo kada nastupi bolest. Zato je sagovornik Milorada Plazinića za vlastitu misiju izabrao realizaciju izreke po kojoj je bolje sprečiti nego lečiti

Na požarevačkoj periferiji provodio je bezbrižne dečačke dane, koji su trajali samo do polaska u prvi razred osnovne škole. Surovom voljom sudbine, dr Saši Plećeviću, u širokim narodnim masama mnogo poznatijem po nadimku Doktor Filgud, tada se teško razbolela majka. I umesto da mu uspomene iz tog vremena budu zvuk prvog školskog zvona, vesela graja po hodnicima, prvi izlazak pred tablu i prva simpatija, u sećanje su mu se urezali svakodnevni odlasci u bolnicu, opori miris bolesničkih soba, uštirkani beli mantili doktora i užurbani koraci medicinskih sestara.

Više od svega pamti trenutak kada je žarko poželeo da jednoga dana i sam postane lekar. Život ga je primorao da veoma rano prepozna životnu misiju, od koje nije odstupao čak ni kada ga je žestoko iskušavala snaga nekih drugih talenata...

- Mama mi je obolela od karcinoma kada sam bio prvi razred osnovne škole. Na sreću, uspela je da se izbori s teškom bolešću, posle čega je živela još trideset godina. Moja rođena sestra, koja je takođe postala doktorka, i ja, sve vreme smo bili uz nju. Već tada sam znao da ću kad porastem završiti medicinu, i u tom naumu ništa me nije moglo pokolebati. Prvo sam upisao srednju medicinsku školu, a potom fakultet u Nišu, posle čega sam tri godine radio u Hitnoj pomoći.

Usledio je odlazak u Beograd na četvorogodišnju specijalizaciju anesteziologije i zaposlenje na VMA - priseća se dr Plećević dana koji su u potpunosti odredili njegovu sudbinu.

Roditelji su zasigurno bili ponosni na tebe?

- Potičem iz radničke porodice, otac je bio električar. Od trenutka kada sam dobio zaposlenje na VMA, u njegovim očima sam bio veliki, baš kao da sam predsednik Amerike. E sad, medicina je poziv na koji se čovek ne odlučuje zbog novca, međutim, od nečega mora i da se živi. Imao sam platu od 400 maraka, upravo koliko sam plaćao stan. Opstajao sam zahvaljujući prvoj ženi, koja me je izdržavala. Kada sam primetio da na poslu ne razmišljam o pacijentima, već kako ću doći kući, znao sam da nešto moram da menjam. Ne shvatajući šta se tačno zbiva, otac i majka su bili šokirani mojom odlukom da dam otkaz i odem „preko bare“.

(Foto: Mozzart sport)

Da li si tada u glavi imao misao o nastavku medicinske prakse ili si, poput ogromne većine sapatnika iz tog vremena, bio spreman na sve kako bi ostvario američki san?

- Od samog početka verovao sam da ću se tamo baviti svojim poslom. Samo na taj način sam razmišljao. Sticajem okolnosti, moja urođena ljubav prema sportu učinila je svoje i, baveći se s tim, kao i načinom života Amerikanaca, prepoznao sam svoj sledeći korak: šočeo sam ozbiljno da se bavim fitnesom i zdravim načinom života. Nekoliko godina sam živeo na relaciji San Francisko - Beograd, da bih po definisanju „Programa za zdrav život - Doktor Filgud“, prelomio i vratio se u Srbiju.

Jesi li u tim trenucima možda pomislio kako si na izvestan način izdao mladalačke ideale?

- Svojevremeno mi je bilo jako čudno kad bi se neko odlučio za specijalizaciju preventivnih grana medicine, kao što su higijena, epidemiologija ili socijalna medicina. Rezonovao sam ovako: „Šta, bre, ovi ljudi rade, kad se zna se šta je medicina? To je hirurgija, anestezija, urgentni, šok soba!“

Međutim, tokom boravka u SAD shvatio sam koliko je preventiva značajna za očuvanje zdravlja. U tom smislu impresioniralo me još nešto - radeći prvo u Hitnoj pomoći, a posle toga i na VMA, imao sam priliku da vidim baš bolesne ljude, teške slučajeve. A u Americi, bez obzira na to da li je neko mlad ili star, lep manje ili više, bogat manje ili više, svi žele samo jedno, a to je zdravlje. Naš čovek obično ne misli o zdravlju sve dok se ne razboli. E, zato sam počeo da razmišljam kako da unapredimo i sačuvamo zdravlje, šta da radimo na planu prevencije.

U relativno kratkom vremenskom periodu, „Doktora Filgud“ je postao svojevrstan brend. Kako ti je pošlo za rukom da veliki broj Srba iz ravni teorije izmestiš u sale za vežbanje, a pri tom ih odučiš od roštilja i plazma torte?

- Na početku sam radio samo s bliskim prijateljima u prostoru od 30 kvadrata. Prijatelji su imali svoje prijatelje i, malo po malo, došli smo do klubova otvorenog tipa koje uveliko otvaram po teritoriji čitave Srbije. Zasad smo s radom počeli u Pančevu, Čačku, Užicu, Nišu i Kragujevcu, a uskoro krećemo i u mnogim drugim gradovima. Naprosto, počela je da se budi svest kod ljudi u vezi zdravog života, tako što su uvideli koliko su bitni pravilna ishrana i fizička aktivnost.

Kako bi u kratkim crtama opisao ciljeve svog programa koji, kako to voliš da kažeš, omogućuje bolje strarenje?

- Jeste, pomažem ljudima da lepo stare! Što se tiče programa, izneo bih ga u tri tačke. Pod 1: zdravi principi života. Pod 2: dobijanje uvek željenog oblika tela. Pod 3: preventiva protiv visokog pritiska, debljine i šećera. U pozadini čitave priče je borba za pozitivnu energiju, koja pokreće sve nas i uz pomoć koje će neko ko je star 70 godina izgledati kao da mu je 50.

(Foto: Mozzadr sport)

U kolikoj meri predrasuda da zdrav život podrazumeva skup život, odvraća običnog čoveka od bavljenja sobom u fizičkom smislu?

- Upravo to i jeste suština - promena svesti ljudi, za šta treba vremena. Istina je da smo mi siromašno društvo, ali ipak to ne znači da samo odabrani mogu da žive zdravo. Stvar je u tome da se prilagodiš onome što imaš. Ako jedeš pecivo, onda uzmi intregralno, ako kupuješ meso, bolje kupi 200 grama junetine nego pola kilograma svinjetine. Izbegavaj mast...Pomoću moje formule za zdrav život, koju sam nazvao „5-0-5“, stvari postaju mnogo jasnije.

Šta tačno predstavlja prva brojka u toj šifri?

- Broj obroka tokom jednog dana. To su, redom, doručak, užina, ručak, užina, večera. Tek dva sata posle obroka može da se ode na spavanje. Ona podrazumeva i izbegavanje unosa prostih šećera u organizam, poput čokolade, bombona i ostalih slatkiša. Sledi odricanje od masne hrane, masnih mesa i suhomesnatih proizvoda koji se mogu nadomestiti manje masnim mesom, kao što je ćuretina, piletina, junetina ili riba. Trebalo bi koristiti manje masne mlečne proizvode. Tu je i svođenje konzumiranja soli na minimum, dovoljno je od dva do pet grama dnevno. Zatim na red dolazi izbegavanje belog brašna i proizvoda od njega. Eto, to su te četiri „bele smrti“ o kojima stalno pričam u vidu: šećer, so, mast i brašno.

Srednja brojka verovatna podrazumeva apsolutnu negaciju nečega. Čega?

- Cigareta. One nikako ne dolaze u obzir.

Preostala nam je druga petica...

- Poslednja petica u šifri obavezuje na pet kilometara brze šetnje dnevno. U pitanju je ona brzina hoda kod koje počinje oštrije disanje i ubrzano kucanje srca. Uz sve nabrojano, podrazumeva se unos dva do dva i po litra tečnosti tokom 24 časa. Ali za tečnost ne sme da bude slana, slatka i masna, niti gazirana. U obzir dolazi voda, sokovi bez šećera, nekoliko čašica vina, čaj, supa... Ko tu formulu primenjuje svaki dan, može da kaže kako živi zdravo. A takva osoba se ne budi s bolom u vratu i ramenima, lakše podnosi stres, kreativnija je na poslu, ima kvalitetniju konekciju s kolegama, ima sadržajniji socijalni i uzbudljiviji seksualni život… Rečju, sve je na višem nivou.

Postoji li beogradski restoran koga bi preporučio onima što preferiraju zdrav život?

- Svakako. To je „Mun“, u tržnom centru u Makedonskoj ulici. U njemu se služi suši kakav sam jeo jedino u San Francisku.

Crvena zvezda ili Partizan?

- Odgovoriću najiskrenije: Srbija. Tata mi je bio partizanovac, uz njega sam to i ja, samo sam vremenom postao isključivi navijač naših reprezentativnih selekcija.

Rekao si da si se bavio sportom. U čemu si bio dobar?

- Rođen sam i odrastao u kući na kraju grada. Sport sam oduvek voleo, a fudbal sam neumorno i veoma dobro igrao. Istovremeno sam bio perspektivan košarkaš. Trenirao sam u Podunavcu, za čiji prvi tim sam počeo da igram sa 16 godina. Dobijao sam pozive za probe u mnogo jačim klubovima, ali nisam bio zainteresovan. Motiv da pomažem ljudima bio je jači od svega.

Imaš li kakva iskustva sa igrama na sreću?

- Na indirektan način da. Naime, moj otac je bio strastveni igrač nekadašnje Sportske prognoze. Nedeljom se u našoj kući obavezno slušalo „Vreme sporta i razonode“, par puta tata je ubo tinaesticu i uzeo prilično veliki novac. Ne znam tačno koliki iznos, samo znam da smo dve godine zaredom išli na letovanje i renovirali kompletnu kuću. Skoro sam gledao reprizu legendarnog domaćeg filma „Tesna koža“, ono kad je Nikola Simić bacao pare po kući, dobijene na Sportskoj prognozi… U trenu sam se vratio u srećne dane detinjstva - setno je zaključio dr Saša Plećević.

Svaki dan Saše Plećevića je isplaniran do detalja, značajnih odstupanja gotovo i da nema.

- Ustajem u šest ujutru, trening koji radim za sebe počinje u sedam. Posle doručka kreće radni dan - obilazim klubove, radim individualne treninge s klijentima, putujem po Srbiji... Istovremeno radim na novoj knjižici. Prva, „Zona zdravlja“, izašla je 2006. godine, napisao sam je zajedno s bivšim tastom, prof. Jezdom Zdravkovićem, i bila je bestseller. Prodali smo je u 15.000 primeraka za mesec dana. U međuvremenu sam diplomirao na Sportskoj akademiji, privodim kraju doktorat na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu kod prof. dr Vlada Jakovljevića.

ĆERKICA TARA CENTAR SVETA

Dr Filgud je pre jedanaest meseci postao ponosni otac slatke devojčice.

- Gledam da svakoga dana kada sam u Beogradu budem na ručku sa suprugom Tamarom i ćerkicom Tarom, koja uskoro puni godinu dana. U kućnim poslovima imamo veliku pomoć od Slađe, koja je postala deo naše porodice i koja je vrhunski majstor za pripremanje zdrave hrane.

REKREATIVCI NAPRED, OSTALI STOJ!

Uprkos ponudama koje je dobijao od strane pojedinih profesionalnih klubova, Doktor Filgud nije menjao koncepciju rada.

- Imam princip koga se strogo pridržavam: ne radim s klubovima, profesionalnim sportistima i rekonvalescentima. Isključivo sam posvećen zdravim ljudima i rekreativcima. Nijedan lek ne može da nadomesti pravilnu ishranu i vežbanje.

izvor :